Zahvalivši se svima koji su udruženje svih ovih godina pomagali, predsednica Kola srpskih sestara u Požarevcu, Jasmina Živković je istakla da je najlepše možda osećanje kada posle svakodnevnog rada i obaveza, dođemo kući znajući da smo nekome učinili nešto dobro.
„Naše malo može biti mnogo za onoga koji nema ni malo. Imajući to osećanje u duši, noseći ga kroz svoj život postajemo bogatiji, a mi danas zaista imamo više razloga da budemo radosni. Prvi i najveći razlog jeste što smo ovde svi zajedno i što delimo to zajedništvo dobročinstva, što čuvamo i pronosimo misiju Kola srpskih sestara već više od jednog veka“.
U ime grada prisutne je podravio predsednik Skupštine Bojan Ilić i rekao, da je istorijat Kola srpskih sestara pun teških trenutaka koji su kulminirali gotovo pedesetogodišnjim prestankom rada, ali ono što niko ne može osporiti je njihov doprinos jačanju srpskog identiteta, ali i pomoć ugroženima koju su pružali i pružaju bez obzira na nacionalno i versko opredeljenje unesrećenih.
„Ta pomoć bila je neprocenjiva tokom Balkanskih ratova, kao i Prvog svetskog rata ali i u međuratnim periodima kada se Kolo srpskih sestara brinulo o svima onima kojima je rat uzeo gotovo sve. Hrabro držanje i prkos koji su ove žene pokazivale u tim trenucima, ali i onda kada im je tokom Drugog svetskog rata i u komunističkoj Jugoslaviji zabranjen rad, učinilo je da one koje se odluče da nastave njihov rad budu žene posebnog kova. Takve žene, visoko obrazovane sa izraženim osećajem za humanost, ponovo su se organizovale tek pola veka kasnije, a ja, kao predstavnik grada sam ponosan na podružnicu ovih posebnih dama u Požarevcu, koje svojim radom i aktivnostima pokazuju da su dostojne naslednice Nadežde Petrović, Delfe Ivanić, Savke Subotić i ostalih dama koje su 1903. godine započele kolo koje svojom igrom ponovo dotiče one kojima je pomoć neophodna“.
Kolo srpskih sestara u Požarevcu je 11. januara, 1992. godine obnovilo rad uz podršku SPC. Kako je danas rečeno dragoceni saveti postovanje i preko potreban blagoslov uvek je sa radošću dolazio od strane Vladike Ignjatija Midića i njegovih saradnika.
Njegovo preosveštenstvo Episkop Požarevačko Braničevski dr Ignjatije obraćajući se prisutnima naveo je dva razloga radosti svog prisustva na današnjoj svečanosti:
Prvi razlog je što Kolo srpkih sestara, podružnica u Požarevcu, ustvari otelovljuje jevanđeljsku poruku, Hirstovu poruku svim ljudima, koju je on izrazio rečima:
„Kada ovim malima učiniste, meni učiniste“. To su ustvari završne reči njegove poruke kad kaže: Gladan bejah i nahraniste me, žedan bejah i napojiste me, gost bejah i primiste me. To ustvari Kolo srpskih sestara svojom delatnošću otelovljuje jevanđelsku poruku. Još je važnije što Gospod kaže, zato što je on ovim rečima učinio čoveka, sjedinio ga sa Bogom, učinio ga večnim bićem ne više prolaznim, nego večnim za šta se treba žrtvovati. Sva bića su za večnost stvorena.
Drugi povod moje radosti što sam danas ovde sa vama, je to što je obnovu rada podružnice kola srpskih sestara inicirala naša Eparhija 1992. godine. Zbog tadašnjih vremena, budući da je bilo više nego potrebno, da ovo Udruženje počne ponovo da radi. Znate kakva su vremena bila i kakva je bila stvarnost u Srbiji i na prostorima gde Srbi žive u bivšoj Jugoslaviji“.
Povodom 25 godina od obnavljanja rada i 112 godina od postojanja Kola srpskih sestara Eparhija Požarevačko Braničevska dodelila je Arhipastirsku Gramatu, kao zahvalnost podružnici Kola u Požarevcu.
Današnja svečanost bila je prilika da Kolo srpskih sestara u Požarevcu uruči povelje i zahvalnice dobrotvorima i darodavcima koji su pomogli ovu organizaciju.
Prigodan program pripremili su Gradski ženski hor Barili, profesorke muzike Marta Blagojević i Ljubica Miladinović i hor OŠ „Kralj Aleksandar I“.
