Stručnjaci za promet nekretninama očekuju da će ove godine cene kuća i stanova u Srbiji stagnirati i predviđaju da će u drugoj polovini godine doći do povećanja broja odobrenih stambenih kradita.
Ivana Štrbac iz Republičkog geodetskog zavoda (RGZ) je istakla da su prethodnih par godina kreditni uslovi bili pooštreni i da je cena kredita povećana zbog monetarne politike Evropske centralne banke (ECB) i SAD a predsednik Upravnog odbora Udruženja Klaster nekretnina Nenad Đorđević da će ECB olabaviti monetarnu politiku i da će euribor opasti, što će ponovo dovesti do većeg uzimanja stambenih kredita kod banaka.
„U našim uslovima kada se i dalje najveći deo kupoprodaja, više od 80 odsto, finansira gotovinom, to će imati psihološki značaj da naši ljudi imaju signal da ne očekuju pad tržišta. Mislim da se taj signal na našem tržištu već sada prihvata i da će ono, što se tiče prometa, ići pravcem oporavka”, naveo je Đorđević.
Istakao je da su građani Srbije u drugom i trećem kvartalu prošle godine uglavnom očekivali pad cena nekretnina i odlagali kupovinu, što je u četvrtom kvartalu rezultiralo padom prometa. Taj pad se prema njegovim rečima najviše osetio u velikim gradovima, Beogradu i Novom Sadu.
„U poslednjem kvartalu smo imali blagi rast, za oko 0,5 odsto, traženja i odobravanja stambenih kredita, tako da je oko 17 odsto kupovine stanova u četvrtom kvartalu finansirano iz stambenih kredita. To je rezultiralo blagim porastom cena od 5,8 odsto u odnosu na četvrti kvartal 2022. godine ili 0,8 odsto u odnosu na treći kvartal prošle godine”, istakao je on. Đorđević je naglasio da je najveća potražnja za stanovima u Beogradu i Novom Sadu i da se najviše traže manji stanovi, u centru grada i drugim boljim lokacijama.
Prema njegovim rečima u četvrtom kvartalu prošle godine samo u Nišu nije došlo do pada prometa nekretnina a na jugu Srbije tražnja je bila najveća u odnosu na ostale delove Srbije.
Upoređujući cene nekretnina u Srbiji i drugim državama regiona istakao je da su one kod nas niže i naveo da su se u nekim zemljama, kao što je recimo Nemačka i druge velike zemlje, jače osetile posledice rasta euribora.
Ivana Štrbac iz Republičkog geodetskog zavoda istakla je da indeks cena stanova za 2023. godinu koji je objavio RGZ, potvrđuje međugodišnji rast cena stanova od 5,75 odsto i dodala da rast usporava zato što se menja odnos snaga u ponudi i potražnji.
„Kada pogledamo rast u odnosu na prethodni kvartal, vidimo da on polako usporava i sada iznosi samo 0,8 odsto, dok smo u prethodnim kvartalima imali međukvartalni rast od dva-tri odsto”, navela je ona.
Naglasila je da je i pored trenutnog pada prometa u odnosu na rekordnu 2022. godinu, broj kupoprodaja na nivou prepandemijske 2019. godine i dodala da visok nivo cena održava disbalans između ponude i potražnje.
