Od iduće godine građani više neće podnositi nijednu poresku prijavu koja se tiče prometa nekretnina, već će umesto njih sve to raditi notari.
Oni će sve podatke dostavljati katastru, preko e-šaltera, a zatim će se dalje prosleđivati Poreskoj upravi koja će utvrđivati visinu poreza. Sve ovo je predviđeno novim izmenama Zakona o porezu na imovinu čija bi primena trebalo da počne 1. januara sledeće godine.
Izmene zakona o porezu na imovinu u praksi bi trebalo da izgledaju ovako – ukida se obaveza za građane koji kupuju ili prodaju nekretnine, ili dobiju na poklon, da podnose poresku prijavu za porez na prenos apsolutnih prava. Sada će to umesto njih direktno raditi norati. Takođe, od iduće godine ni fizička lica, kada preko notara vrše kupoprodaju nekretnina, više neće podnositi prijave za utvrđivanje godišnjeg poreza na imovinu.
“Nove izmene imaju za cilj da se građanima i poreskoj administraciji smanji dosadašnja spora procedura u poreskim poslovima. Za opštine i poresku upravu ovo znači bolju i bržu dostupnost informacija od značaja za utvrđivanje poreza na imovinu, a građanima štedi vreme jer neće morati sami da obilaze šaltere”, pojasnila nam je Jelena Holcinger, stručnjak na švajcarskom programu “Reforma poreza na imovinu”.
Dosadašnja praksa je pokazala da lokalne poreske administracije najviše problema imaju baš usled nedostatka informacija kod promena vlasništva. Građani nisu bili revnosni u prijavama poreza na imovinu kada kupuju ili nasleđuju nepokretnosti. Time su baze poreskih administracija bile zatrpane netačnim podacima, a poreski obveznici nezadovoljni.
“U praksi smo do sada imali velikih problema jer su građani svoje obaveze zapostavljali, a mnogi su govorili da nisu ni obavešteni da moraju da prijave svoje obaveze kod kupoprodaje nekretnina. Imali smo slučaj da jedna trećina kupoprodaja nije bila prijavljena, pa smo ih mi pozivali da ispune svoje obaveze. A poseban problem imamo sa ljudima koji žive u dijaspori, jer ne možemo lako da ih pronađemo”, objašnjava Ismail Mahmutović, rukovodilac lokalne poreske administracije u Sjenici.
Slična situacija je i u Užicu, gde građani takođe kažu da ne znaju koje su njihove poreske obaveze.
“Nama se dešava da oko polovine ljudi koji su imali neke kupoprodajne ugovore, ili poklone i nasledstva kažu da nisu znali da treba da podnesu poresku prijavu, naročito onu za porez na imovinu. Nadam se da će ova izmena zakona to sada rešiti”, priča Ružica Rodaljević, poreski inspektor iz Užica.
Svaka peta nekretnina van poreske evidencije
Reforma poreza na imovinu radi se u 44 opštine. Na osnovu istraživanja od pre nekoliko godina svaka peta nekretnina je bila van poreske evidencije.
Danas su ti podaci nešto drugačiji. U prethodne dve godine u 44 opštine radilo 325 popisivača koji su popisali oko 100 hiljada novih nekretnina. Najviše je bilo onih koji su imali nekretnine od 100 i više kvardata, a plaćali i upola manji porez od realnog iznosa. U praksi je do toga došlo zato što su ljudi godinama dograđivali nekretnine, ali nisu to i prijavljivali.
