Oko 400 turističkih agencija – turoperatora u četvrtak, prvog oktobra, moglo bi da izgubi licencu za organizovanje putovanja. Razlog je što su, prema navodima Aleksandra Seničića, direktora JUTA, osiguravajuće kuće “u minut do 12” odbile da agencijama produže polise osiguranje koje predstavljaju garanciju za organizovanje putovanja. Najkraće rečeno – bez ove polise, agencije gube licencu za rad. To će biti dodatni udar na zaposlene u turizmu, gde je već 1.500 ljudi tokom proteklih meseci ostalo – bez posla.
“Ovog trenutka nam je najveći problem što su nam osiguravajuće kuće pred istek roka rekle da neće da nam produže garancije poslovanja, to jest polise osiguranja obavezne za obavljanje te delatnosti”, kaže Seničić za Nova.rs.
Polise prestaju da važe od prvog oktobra.
“Doći ćemo u situaciju da od oktobra nemamo nijednog licenciranog turoperatora – to su turističke agencije koje organizuju putovanja, a ima ih oko 400. Mnogo više je onih koji nemaju pravo da organizuju putovanja, već samo da ih prodaju – to su subagenti”, navodi Seničić.
On ističe da agencije imaju rešenje za ovaj problem.
“Naše rešenje je da nam daju anekse polisa osiguranja na dodatna tri meseca. Da dobijemo vremena da se pripremimo za neko prelazno rešenje. Osiguravajuće kuće imaju isti rizik i sada i u naredna tri meseca. Tu se ništa neće promeniti”, objašnjava Seničić.
To, kako ističe, nikako ne znači da su u problemu putnici koji su svoje aranžmane već uplatili.
“Svi koji su aranžmane uplatili do 30. septembra ove godine – nemaju razloga za brigu”, pojasnio je Seničić.
Od depozita do garancije
Svaka agencija – organizator putovanja, da bi imala licencu mora da položi depozit od 2.500 do 10.000 evra koliko na računu drže najveće od njih. Taj novac može da se koristi, ali na kraju meseca agencije moraju da ga imaju na računu.
“Taj depozit je više forme radi – on signalizira da je neko možda u finansijskom problemu”, navodi Seničić.
Polise osiguranja su, podseća, predviđene Pravilnikom o garancijama putovanja.
“Agencija, da bi dobila licencu da bude organizator putovanja, tzv. turoperator, mora da ispunjava još neke uslove. Pojedini se odnose i na stručnost i radno iskustvo zaposlenih. Ipak, suštinski najvažnija stvar je ta garancija putovanja – ono što se garantuje putnicima da će moći da naplate štetu u slučaju da se putovanje ne realizuje”, objašnjava Seničić, dodajući da se polisa osiguranja sklapaju na iznose od 200.000 do 400.000 evra, u zavisnosti od veličine agencije.
Za garanciju putovanja, inače, postoje dve opcije – jedna je bankarska garancija, a druga polisa osiguranja.
U Srbiji je bankarska garancija oduvek neizvodljiva jer, kako ističe Seničić, mora da glasi na pravno lice, a kod nas bi trebalo da glasi na svakog putnika koji bi trebalo da bude korisnik te garancije i to u iznosu u kom je uplatio aranžman.
Godinama unazad funkcioniše takozvano osiguranje od insolventnosti i odgovornosti turističkih agencija, koje ne rade sve osiguravajuće kuće.
Ove polise sve agencije turoperatori sklopile su 25. januara sa rokom važenja do kraja septembra.
“Od 1.oktobra trebalo je da se ove polise sklapaju na godinu dana, od sezone do sezone… Ali su sada od toga odustale sve osiguravajuće kuće koje su se time bavile”, navodi Aleksandar Seničić.
Osiguranje pokriva aranžmane uplaćene do kraja septembra.
“Nama je problem što ne možemo da nastavimo da radimo – ni ovaj smanjeni obim posla, kada nešto sitno može da se radi – Egipat i Turska, na primer, mi nećemo moći da sklapamo nove ugovore sa putnicima, jer nećemo imati validnu licencu”, ukazao je on.
Otpušteno oko 1.500 zaposlenih u agencijama
“Od 30 do 40 odsto zaposlenih u turističkim agencijama i rentakar kompanijama je definitivno dobilo otkaze. Reč je o 1.500 ljudi”, naveo je Seničić.
Ostalih oko 3.500 do 4.000 ljudi još se drže – zato što su agencije uzele pomoć od države, pa do kraja oktobra ne smeju da otpuštaju ljude.
“Bojim se da će, ako ne bude neke pomoći, još više ljudi ostati bez posla. Agencije nisu likvidne, nemaju posla i ne mogu da održavaju ni taj smanjeni broj zaposlenih i to je na žalost tako. Šteta u sektoru turizma se procenjuje na 100 miiona evra”, ocenjuje Aleksandar Seničić.
Krediti Fonda za razvoj, koji su za turističke agencije nešto povoljnije, kako kaže – sporo funkcionišu.
“To je spor proces. Od 200, 300 zahteva, ne znam je li i deset odobreno za turističke agencije. Ako tako nastave, trajaće par godina…”, zaključuje Seničić.
