Najpoznatiji fizičar sveta, profesor Stiven Hoking preminuo je u 77. godini života u svom domu u Kembridžu, u Britaniji.
Kako je saopštila njegova porodica, Hoking je preminuo mirno, rano ujutru u sredu, okružen najbližima.
“Duboko smo ožalošćeni. On je bio veliki naučnik i izvanredan čovek, čije će nasleđe živeti godinama“, saopštila su njegova deca Lusi, Robert i Tim.
Britanski naučnik je stekao svetsku slavu zbog svog rada na crnim rupama i teoriji relativiteta, a iza sebe je ostavio niz dela od kojih je najpoznatija knjiga “Kratka istorija vremena”.
Hoking je tokom karijere razotrkio neke od najzamršenijih tajni kosmosa, uprkos tome što mu je sa 22 godine otkrivena amiotrofna lateralna skleroza (ALS) zbog koje je veći deo života proveo u kolicima, potpuno nepokretan, primoran da komunicira pomoću kompjutera i glasovnog sintizajzera.
Iako su mu lekari predviđali još samo nekoliko godina života, profesor Hoking je još više od pola veka fascinirao naučnu i “običnu” javnost svojom sposobnošću da komplikovane stvari “prevede” na jezik običnih ljudi, zainteresuje ih za nauku, ali i da svojim kolegama otkriva nove horizonte.
“Jednom je rekao, ne bi ovo bio neki kosmos, da nije dom ljudima koje voliš. Nedostajaće nam zauvek”, saopštila je njegova porodica.
Hoking je rođen 1942. godine u Oksfordu, završio je prirodne nauke na čuvenom oksfordskom univerzitetu 1959, a doktorirao je na Kembridžu.
Knjigu “Kratka istorija vremena” objavio je 1988. godine, a ona je prodata u više od 10 miliona primeraka. Njegov život je opisan u filmu “Teorija svega” 2014. godine, koji je doneo Oskara za glavnu ulogu Ediju Redmejnu.
Hokingov veliki san je bio da otputuje u svemir pre smrti.
