Na današnji dan navršava se tačno 34 godine od nukelarne nesreće, koja je šokirala svet i čije posledice se osećaju i danas. Ova godišnjica obeležava se u senci velikog šumskog požara, koji je izbio usled nemarnosti i koji je obuhvatio veliko šumsko prostranstvo oko elekrtane koja više nije u funkciji, ali oko koje se nalaze još uskladištene velike količine nuklearnog otpada. Iako ukrajinske vlasti tvrde da radijacija nije povećana i da je sve u granicama normale, ekološki pokreti posebno “Grinpis” nešto i neveruje u tu verziju.
Prva mirnodopska nukelarna katastrofa dogodila se 26.aprila u 1.23 rano ujutro u Nukelarnoj elektrani Vladimir Iljič Lenjin, kako je bilo zvanično ime ove elektrane, a ne Černobilj kako se mislilo tokom bezbednosne provere rada, kada su odjeknule dve jake eksplozije koje su do temelja srušile četvrti nuklearni reaktor.
Stručnjaci smatraju da je važan faktor u ovoj nesreći bila neobično slaba konstrukcija samog reaktora tipa RMBK, koji je bio sklon iznenandnom kolebanju pritiska. Osim toga sovjetski reaktori nisu imali zaštitunu strukturu, kao zapadni koji bi u slučaju nesreće sprečavali širenje radioaktivnog zračenja.
Istraga koja je bila sprovedena pokazala je da je tokom bezbednosne provere bilo došlo do kršenja operativnih procedura i nedovoljne bezbednosne kulture zaposlenih.
Inače valja i pomenuti da je zapaljeni reaktor gasilo više hiljada takozvanih “likvidatora”, radilo se većinom o vojnicima, vatrogascima, policajcima i državnim službenicima, koji u trenutku kad su stigli na mesto eksplozije nisu imali nikakvu zaštitnu opremu. Kada je vatra bila ugašena da bi se sprečilo dalje širenje radijacije bili su zaduženi da izgrade betonski arkofag nad uništenim reaktorom, i omogućilo čišćenje uništene okoline.
Od posledica udara stradalo je oko 50 vatrogasaca i spasilaca, a veliki broj je kasnije preminuo od ekstremne izloženosti radijaciji.
Sovjetske vlasti u početku su prećutkivale nuklearnu katastrofu, zbog čega se kasnilo sa evakuacijom obližnjeg gradića Pripjat koji je brojao 48.000 stanovnika, što je učinjeno sa dva dana zakašnjenja.
Da se nešto čudno dešava prvi su upozorili Šveđani, koji su registrovali neobično visoko radioaktivno zračenja, prelazivši uobičajene granice. Na pitanja tadašnjih vlasti Švedske, Sovjetski Savez nije odgovorio. Tadašnji predsednik SSSR-a Mihail Gorbačov priznao je tek 14. maja da se u nuklearnoj elektrani Černobilj dogodila eksplozija reaktora.
Sa kontaminirane teritorije do kraja 1986. preseljeno je 116.000 ljudi iz zone 30 kilometara oko elektrane, a u narednim godinama još 230.000 ljudi je iseljeno.
Radioaktivni oblak je prekrio znatan deo Evrope. Radioaktivnoj prašini bili su izloženi, pored teritorije bivšeg Sovjetskog Saveza, i Poljska, Bugarska, Nemačka, Švedska, Švajcarska, Belgija, Holandija, Velika Britanija, Finska, Rumunija, Austrija, a radioaktivna prašina je zahvatila čak i istočni deo SAD.
Broj umrlih 34 godine od nesreće je i dalje nepoznat. Svetska zdravstvena organizacija taj je predivdela dodatnih 4.000 umrlih u okolnim državama koji su oboleli od raka, dok Grinpis procenjuje da je zbog radioaktivnog zračenja umrlo oko 100.000 ljudi.
Posledice ove nesreće još danas ugrožavaju lokalno stanovništvo. Na zaraženim područjima živi više od pet miliona ljudi od toga 2,3 miliona u Ukrajini, 1,1 milion u Belorusiji i 1,6 miliona u Rusiji. 10.000 kvadratnih metara zemlje je još uvek kontaminirano. Na 10 kilometara od černobiljske elektrane zbog visoke radijacije i zagađenja sa pulutonijumom život će biti nemoguć narednih deset hiljada godina.
Grad Pripjat (neretko se naziva Černobilj) danas je “grad duhova”, koji povremeno posećuju samo avanturistički opredeljni turisti. U zaštićenu zonu danas se može ući samo sa posebnom dozvolom i odgovarajućom opremom. UN su 2016. proglasile 26. april Međunarodnim danom sećanja na katastrofu u Černobilju, a nacionalni memorijal ustanovljen je i u Rusiji i Belorusiji.
