Košarkaši Srbije nisu uspeli da stignu do svetskog trona. Posle velike borbe, poraženi su od Nemačke sa 83:77, a uprkos porazu, izabranici Svetislava Pešića zaslužuju samo čestitke, jer je jako malo bilo onih koji su verovali da su medalja i mesto na Olimpijskim igrama u Parizu dostižni.
“Čestitam selekciji Nemačke na sjajnoj partiji i zasluženoj pobedi. Naš rival je odigrao na izuzetno visokom nivou, izuzetno čvrsto i agresivnosno. Što se nas tiče, trebala je nam je bolja rotacija. Milutinov je imao problema sa povredom, medicinski tim je dao sve od sebe, ali je teško rešiti problem za jedan dan. Na početku smo ostali bez Dobrića, Bogdanović je zbog zdravstvenih problema bio pod znakom pitanja za finale. Nikada u životu i karijeri nisam video ovoliko problema, ali ne želim da umanjim ni jednog momenta trijumf Nemačke. U ovom momentu, mogu da postavim jedno pitanje – ko nije ponosan nas, na ono što smo prikazali?”, naglasio je Svetislav Pešić, pa nastavio:
“Odmah posle meča sam igračima rekao da su smo ostvarili sve ciljeve i više od toga. Primarni cilj je bio plasman na Olimpijske igre, uspeli smo. Stigli smo do finala, želili smo zlatnu medalju, ali nismo uspeli da odradimo još jedan podvig. Neizmerno sam ponosan na ekipu. Već mesec dana smo zajedno, ja verujem njima, oni meni, više smo kao porodica, nego kao sprotski kolektiv. Još jednom ponavljam, ponosan sam na momke, ali mi je ostao žal zbog ogromnih problema koje smo imali od početka, pa do kraja Mundobasketa”.
Pešić je završio sa izlaganjem:
“Ja bih voleo da osvojena medalje pokrene i reši dosta problema koje ima košarkaška u Srbiji, ali se plašim da se to neće desiti. S druge strane, podrška naroda koju smo imali je nešto veliko. Ljudi koji su zaduženi za košarku u Srbiji moraju nešto da urade, jer medalja neće biti, naprotiv. Imaćemo problema da stignemo do velikoh takmičenja. Mi nemamo ligu u Srbiji, pogledajte kakav je šampionat Nemačke…..”, zaključio je Pešić.
Izabranici Svetislava Pešića ostvarili su uspeh u koji gotovo niko nije verovao, ali je na kraju ipak ostao žal. Srbija je uprkos ogromnom broju problema bila jako blizu zlatne medalje…. suze su bile razumljive, ali vratimo na početak teksta – Glavu gore momci!!!
