U Petrovcu na Mlavi održan je protest ispred zgrade opštine zbog izgrađene mini hidroelektrane (MHE) na reci Mlavi i daljoj gradnji ostalih elektrana.
Ekološka organizacija „Mlavska vojska“ i građani su na protestu zatražili brisanje iz Prostronog plana svih minielektrana i rušenje postojeće u Ždrelu.
„Mi smo došli pred zgradu u kojoj su glavni krivci za devastaciju i umiranje Mlave, a to je opštinsko rukovodstvo Petrovca koje izbegava da raspiše konkurs za izradu kumulativne strateške studije o bezbednosti i uticaju MHE u susednoj, uzvodnoj opštini Žagubica, na životnu sredinu. Tražimo saradnju i koordinaciju inspekcijskih službi opština Petrovac na Mlavi i Žagubica“, rekao je na protestu Ivan Milosavljević, lider „Mlavske vojske“ za tv N1.
Protest je protekao bez incidenata, a organizatori su najavili sledeće okupljanje i blokadu derivacione mini hidroelektrane Krepoljin u Ribarskoj klisuri.
Reagovao i predsednik opštine
Predsednik opštine Petrovac na Mlavi danas je održao konferenciju za medije, a njegovo obraćanje prenosimo u celosti.
-Red je da se obratim povodom aktuelnih zbivanja. S obzirom na to da je u subotu održan protest, i da sam tom prilikom adresiran kao glavni krivac za stanje naše reke, osećam moralnu obavezu da prokomentarišem čitavu situaciju.
Pre svega, želim da kažem da u potpunosti podržavam moje sugrađane koji su ekološki osvešćeni i brinu o reci po kojoj opština nosi naziv i za koju nas veže toliko lepih uspomena. Ovu opštinu čine ljudi koji u njoj žive i od ljudi i zavisi kakva će nam opština biti. Kada su ljudi osvešćeni i savesni, kvalitet života u jednoj zajednici može biti samo bolji. Kada postoji aktivno građanstvo, to znači da mi imamo zainteresovanu javnost koja prati šta se dešava, ne samo u ekologiji, kao što je sada slučaj, već i u zdravstvu, obrazovanju i drugim sferama. Suština je da građanstvo uoči problem od javnog značaja i da ga adresira jer na taj način vodi brigu o nekom javnom dobru. Dakle, pored zvaničnih institucija koje funkcionišu, kao što je opština, za koju stalno ponavljam da je servis građana, isto tako mora postojati i građanska kulura i participacija. I upravo je jedan od načina za iskazivanje zabrinutosti ili nezadovoljstva javno okupljanje. Tako da ja sa tim nemam nikakav problem i kao što sam rekao i podržavam, jer samo zajedno možemo izgraditi zajednicu po našoj meri.
Ono sa čim pak, imam problem, jesu optužbe da je opština glavni krivac za stanje reke Mlave i sa jako teškim optužbama kao što su „Opština je glavni krivac za stanje reke ili opština je ubica reke“. Mislim da svako iole razuman shvata da to nema nikakve veze sa istinom , da je zapravo, sasvim suprtono od toga. Zato se iskreno nadam i ne želim da verujem da jedna ovako važna inicijativa ima političku konotaciju i pozadinu od strane pojedinaca, jer bi to značilo njenu diskreditaciju i lažno zalaganje za rešavanje problema. Moram da kažem i to da, kada smo pre par godina održali sastanak sa predstavnicima udruženja „Mlava nije sama“ mi jesmo ispoštovali naš deo dogovora. Dogovoreno je bilo da se na Skupštini usvoji zaključak o pristupanju izradi Studije kumulativnog uticaja izgradnje MHE na toku reke Mlave uzvodno odPetrovca i u samoj opštini,što je i učinjeno, sredstva su bila opredeljena, a na predstavnicima udruženja je bilo da nađu stručno lice koje će studije izraditi. Nakon tog sastanka, više se niko nije javljao niti su našli nekoga ko se time bavi. Koliko sam razumeo, jako malo ima stručnih lica te vrste, a s obzirom da su predstavnici udruženja u tim vodama, na njima je bilo da taj deo obave. I na tome se sva priča i angažovanje završilo.
Kada je reč o ostalim zahtevima, koje sam pročitao u medijima, jer ih ja nisam dobio, situacija je sledeća: za farmu smo više puta pokušavali da nađemo rešenje i zajednički jezik, ali bezuspešno. To je dugogodišnji problem koga smo vrlo svesni, ali se nalazimo u pat poziciji. Pokušano je sa tretmanom otpadnih voda algama, ali to nije dalo očekivane rezultate. Trenutno intenzivno radimo na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda koje će regulisati zagađenje reke u donjem delu Mlave, nizvodno od grada. Kao što sam i ranije sasvim otvoreno rekao, sve dok ne budemo bili u situaciji da obezbedimo druga radna mesta za 50 radnika koliko farma zapošljava, nismo u situaciji da taj problem drugačije rešimo. I to i dalje stoji, jer 50 porodica koje od tog posla žive, ne mogu biti na ulici. Intenzivno radimo i na dovođenju investitora, ali s obzirom na nedomaćinsko postupanje prethodnih vlasti, taj posao je znatno otežan, jer do povratka kasarne u naše vlasništvo, kao što znate, nismo imali nijedno parče zemlje koje bismo mogli da ponudimo nekom investitoru. Što se mini hidroelektrane tiče, kao što sam rekao i onda to ponavljam i sada, u našoj opštini ih neće biti. Objekat koji postoji u Ždrelu je prelivna brana, a ne MHE. Sa druge strane, nemam ni moć niti mogućnosti da utičem na dešavanja i politiku u drugim opštinama. Verujem da su u susednoj opštini svesni uticaja MHE, ali ja zaista ne mogu da se mešam i da utičem na bilo koje stvari u toj opštini ili bilo kojoj drugoj. To sam rekao i pre par godina, to i sada ponavljam. Dakle niti sam davao lažna obećanja tada, pa tako neću ni sada. To je prosto stvar koja je van mojih mogućnosti. Što se tiče zahteva da se brišu MHE iz prostornog plana, nisam siguran na koji se plan misli. Ali u našem prostornom planu i drugim planskim dokumentima ni ne postoje MHE. Želim da dodam i da smo reagovali u avgustu, kada je takođe postojala bojazan da je Mlava zagađena. Obavešten je Zavod za javno zdravlje Požarevac, voda je uzorkovana a fizičko-hemijsk analiza je pokazala da je voda mikrobiološki ispravna.
Ono što građani moraju znati je , da se mi jesmo konsultovali sa vodnom inspekcijom oko stanja Mlave i pre nego što su protesti zakazani. Ono što je nama rečeno je da je vodostaj Mlave, na istorijskom minimumu kako na samom izvorištu, tako i celim njenim tokom usled sušne sezone. Prilikom ekstremno niskog vodostaja reke Mlave kakav je sada, a naročito od početka septembra, kada je u reci minimum kiseonika, erozioni materijal koji se transportuje kao tranzitni nanos u prirodnom svakodnevnom procesu, jako je vidljiv i čini prozirnost vode obojenu nijansom braon boje. Ja zaista nisam stručnjak, zato smo se i konsultovali i ovo je odgovor stručnjaka koji smo dobili. Oni nas uveravaju da biljni svet reke Mlave nije ugrožen. Vidljive su i prirodne alge reke Mlave u svojoj prepoznatljivoj zelenoj boji, kao i drugo rastinje oko i u reci Mlavi, odnosno, zbog niskog vodostaja, vidljivije su nego inače. Takođe, riblja mlađ i riba je u normalnom stanju uprkos smanjenom dotoku kiseonika. Dakle, biodiverzitet ili biološka raznovrsnost koja označava sveukupnost vrsta životinjskog i biljnog ekosistema u ovom slučaju na reci Mlavi nije trenutno ugrožen pojavom nijanse braon boje u reci. Očekuje se da se sa padavinama, Mlava vrati u normalno stanje.
Prošle nedelje smo imali sastanak sa predstavnicima „Srbijavode“ i „Vodoprivreda“. Razgovarali smo o uređenje vodotoka reke Busur i zaštiti od poplava. Dogovreno je da uz prikupljanje potrebne dokumentacije i nadležnih saglasnosti otpočnu radovi u najkraćem mogućem roku, na čišćenju korita i priobalja reke Busur u dužini od oko 2,5 km od mosta na reci Busur na ulasku u Petrovac na Mlavi iz Velikog Laola pa uzvodno, u katastarskim opštinama Petrovac na Mlavi i Veliko Laole. Ovim radovima tj sanacijom će se obezbediti normalan – bezbedan protok reke Busur kroz naseljena mesta Veliko Laole i Petrovac na Mlavi a otvaranjem proticajnog profila i kasnijim održavanjem istog, u velikoj meri smanjiće se rizici od plavljenja. Ovo je jedna sjajna vest, koja će dobrineti na prvom mestu bezbednosti naših građana, ali sigurno i na boljem stanju i same reke Mlave. Mi smo ovom prilikom pitali za stanje naše reke, kada nam je rečeno da su početkom septembra izvođeni radovi na uklanjanju spruda na ušću reke Busur u Mlavu te da je to jedan od razloga za zamućenje reke. Takođe, dobili smo i informaciju da je vršeno i redovno održavanje na MHE, koje je takođe doprinelo zamućenju.
Sve u svemu, prema informacijama stručnih ljudi i nadležnih za pitanje reke, imamo uveravanje da situacija nije kritična. Iskoristići priliku da podsetim sve da je pre par godina, na moju inicijativu, Vodoprivreda izvršila pročišćavanje korita Mlave u gradu. Bilo je tu i individualnih akcija čišćenja, koje su prozivane i nazivane SNS-ovskim i tako dalje… Želim da pitam ovom prilikom, da li je zaista bitno ko je organizovao čišćenje, ako je dobra stvar urađena, da li mora sve da se kontrira ili može nekad i pošteno da se pruži ruka i čestita kada je nešto dobro. Zato ne prihvatam optužbe na moj račun ili račun mojih kolega da smo glavni krivci za stanje naše reke, koje pritom i nije trenutno narušeno. Ja sam na Mlavi odrastao, pored Mlave živim i sada kao predsednik opštine apsolutno brinem o reci i apsurdno je da se vrši ovakva zamena teza. Apsolutno su netačne tvrdnjnje da niko ništa ne radi po pitanju Mlave.
Mi ćemo stanje nastaviti da pratimo i da uz pomoć stručnjaka predupredimo pogoršavanje situacije koliko je to u našoj moći.
