Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da su domaćinstva u Srbiji tokom 2024. godine u proseku trošila više nego što su zarađivala – mesečni prihodi iznosili su oko 97.700 dinara, dok su izdaci bili nešto veći, oko 98.100 dinara. Iako su plate nominalno u porastu, realna kupovna moć građana ne raste istim tempom.
Tokom jula 2025. prosečna neto zarada dostigla je nešto više od 109.000 dinara, što je realno povećanje od oko šest odsto u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, polovina zaposlenih i dalje prima manje od 85.000 dinara mesečno, što pokazuje da većina građana živi znatno skromnije od statističkog proseka.
Ekonomisti upozoravaju da rast zarada ne znači automatski i bolji životni standard, jer inflacija i visoki troškovi života poništavaju dobar deo tog nominalnog rasta. Srbija se, po visini primanja, i dalje nalazi daleko ispod proseka Evropske unije – godišnja zarada u zemlji iznosi oko 7.000 evra, dok je evropski prosek oko 40.000 evra.
Skoro milion ljudi u Srbiji nalazi se u riziku od siromaštva i svakodnevno se suočava s problemom kako da pokrije osnovne troškove. Mnogi su prinuđeni da potraže dodatne izvore prihoda ili da se odreknu dela svojih potreba.
U društvu se sve više primećuje jaz između bogatih i siromašnih. Dok mali procenat građana živi lagodno i može sebi da priušti luksuz, većina se suočava sa ograničenim mogućnostima i nesigurnošću. Socijalne razlike postaju sve izraženije, a srednji sloj stanovništva se polako sužava.
Ekonomske prognoze za naredni period ne daju mnogo razloga za optimizam. Očekuje se skroman rast u Evropi i tek neznatno veći u Srbiji, ponajviše zahvaljujući velikim infrastrukturnim ulaganjima. Stručnjaci smatraju da će napredak biti moguć tek uz stabilniji privredni rast, otvaranje novih tržišta i promene koje bi omogućile održivo poboljšanje životnog standarda.
