Letnje računanje vremena počelo je tokom noći, pomeranjem časovnika za jedan sat unapred – sa dva na tri sata. Time je noć „skraćena“, a dan produžen za 60 minuta, nakon perioda zimskog računanja vremena.
U Srbiji letnje računanje vremena počinje poslednje nedelje u martu u dva sata ujutru, a završava se poslednje nedelje u oktobru, kada se prelazi na takozvano zimsko računanje vremena.
Ova praksa zasniva se na prirodnim promenama u dužini dana tokom godine. Tokom januara sunce izlazi oko osam sati, a zalazi već oko 16 časova, dok u julu izlazi pre pet sati i zalazi posle 21 čas.
Letnje računanje vremena u Srbiji uvedeno je 27. marta 1983. godine.
Prema podacima, oko 110 zemalja u svetu primenjuje ovu praksu, najviše u Evropi i Severnoj Americi, dok pojedine države, poput Rusije, Belorusije i Gruzije, ne pomeraju sat i imaju isto vreme tokom cele godine.
Iako pomeranje sata na prvi pogled deluje bezazleno, njegove posledice često se osećaju već početkom radne nedelje, kroz umor, pad koncentracije i poremećaj svakodnevnog ritma.
