Posetili smo “PK Drmno” tokom letnjih meseci gde radi 337 rudara

Posetili smo “PK Drmno” tokom letnjih meseci gde radi 337 rudara

Pogled bageriste u etažu, Foto: Energija Kostolac

Visine ležišta jalovine iznosi oko 125 metara posmatrano od nulte tačke do najniže tačke odakle počinje ugalj. Jalovina se odmah iz očišćenog ležišta uglja odlaže na unutrašnje odlagalište Kopa „Drmno“.

Na površinskom kopu „Drmno“ na otkopavanju jalovine trenutno je angažovano šest jalovinskih sistema, čiji je osnovni cilj brže i efikasnije otkrivanje uglja, kako bi se postiglo pravovremeno obezbeđivanje ovog energenta, pogotovo u zimskom periodu kada elektrane rade punim kapacitetom.

Posetili smo deo proizvodnih fabrika, sistema BTO u vrelim letnjim mesecima. Suša je predugo trajala i kad vetar duva nosi pesak i zemlju kao u Sahari. Etaže iz daleka podsećaju na tortu sa šest kora, a svaka kora krije stotine i hiljade godina istorije i taloženja materijala. Svu rudarsku opremu pokreće i opslužuje 337 rudara.

Naš domaćin je Aleksandar Pantić, glavni inženjer za proizvodnju otkrivke na Kopu „Drmno“ sa kojim smo obišli jalovinske sisteme. Krenuli smo od Šestog, najnovijeg.

ALEKSANDAR PANTIĆ, Foto: Energija Kostolac

− Na vršnoj etaži visine od 18 do 28 metara jalovina se otkopava Šestim BTO sistemom duž kompletnog fronta. Trenutna dužina ovog sistema je oko 10 kilometara. Etažu otkopava bager 5 (SRs 2000/3), dvodelna mašina od 3.200 tona sa rasponom kopanja od 154 metara. Rekord ovog sistema ostvaren u maju ove godine kada je otkopano 1.603.000 kubnih metara jalovine. Glavna specifičnost ovog sistema je to što pogonske stanice rade bez trakara i da se sistem traka pušta daljinski iz dispečerskog centra. Posadu na bageru 5 i odlagaču 6 čine prvi i drugi bagerista, pomoćnik, bravar i električar, a o kompletnom sistemu u toku druge i treće smene brinu rudarski poslovođa i nadzornik − kaže Aleksandar Pantić.

U kontejnerima na kopu srećemo logistiku Šestog BTO sistema i poslovođu sa nadzornicima.

Goran Bogdanović, poslovođa zaslužan je za otkrivanje i izvlačenje dva broda, stara više stotina godina, koje posetioci mogu da vide u Viminacijumu.

GORAN BOGDANOVIĆ, Foto: Energija Kostolac

− Mi otkopavamo vršnu etažu koja sudeći po nalazima arheologa ima naslage stare najmanje 1.800 godina − kaže Goran. − Ovo je najnoviji BTO sistem i daje odlične rezultate u proizvodnji. Odlična je i saradnja ljudi na sistemu, tako da uspevamo da držimo visok nivo proizvodnje.

U kontejneru je i Filip Radulović, nadzornik, mlad radnik.

FILIP RADULOVIĆ, Foto: Energija Kostolac

− Naša smena, a i druge smene na ovom sistemu su zaista kompaktne, a mašine moćne − kaže Radulović. − Ovo je automatizovan sistem tako da radi bez trakara, pa je na nama iz nadzornog osoblja obaveza da obilazimo ceo sistem dug 10 kilometara. Proveravamo rad transportera, kako bismo bili sigurni da sve rolne rade kako treba, da neće doći do zaglavljivanja i da na pretovaru nema istrešenog materijala, koji treba ukloniti.

Ništa bez transporta i vozila, jer su poprilično velike razdaljine koje treba prevaliti. Tu je mladi vozač Božo Pejović, koji je zadovoljan kolegijalnošću rudara.

BOŽO PEJOVIĆ, Foto: Energija Kostolac

− Ovde smo kao velika porodica. Radim preko PRO TENT već pet godina i prema meni su sve rudarske kolege izuzetno dobre. Posao je težak najviše u jesen, zimu i rano proleće kad je blato i veliki minus − kaže Božo.

Na bageru 2000 zatičemo dežurne radnike elektro i mašinske službe, nastavljamo put do prvog bageriste. Za pultom je Nemanja Stojanović, mladić koji pomno prati rad radnog točka i transport materijala prijemnom trakom.

− Radim preko PRO TENT već pet godina i od skora sam prvi bagerista − kaže Stojanović.

− Imali su poverenje u mene tako da radim ovaj veoma odgovoran posao na mašini koja vredi milione evra. Za mene je najvažnije da se ispoštuju sve procedure i da mašine rade prema propisanoj tehnologiji.

Na pitanje da li im smeta vrućina, oni listom odgovaraju da im manje smeta vrućina od jesenjih i zimskih kiša i blata. Nastavljamo sa Aleksandrom Pantićem do Petog BTO sistema, koji je u remontu.

− Ovo je Peti BTO sistem i radi na otkrivci, širine transportera je dva metra u kompletnoj dužini od 9,9 kilometara. Na ovom sistemu, jalovinu otkopava najnoviji bager marke Krup (SchRs 1400) takozvana „Kobra“, koji ostvaruje impozantne kapacitete, a odlaganje jalovine ostvaruje odlagač maksimalne dužine 135 metara, takođe marke Krup. Posade bagera i odlagača u smeni čine po pet radnika − kaže Pantić.

Na remontnom placu nalaze se ekipe mašinske i elektro službe i pomoćne mehanizacije. Kako nam je rekao Pantić, ovih dana sledi pomeranje celog transportnog sistema.

Naš put nas vodi do Drugog jalovinskog sistema koji je odmah ispod Petog BTO sistema. Razlog što Drugi sistem nije na dnu kopa je zbog kompleksnosti bagera, tako da je prebačen na višu etažu. Majstori ga iz milošte zovu „Starac Fočo“.

− Odmah ispod Petog BTO sistema, jalovinu otkopava najstariji bager 2000 na kopu, bager 1, koji je eksploataciju započeo davne 1983. godine. Ovaj bager bez ikakvih problema ostvaruje dnevnu proizvodnju od 45 do 55.000 kubnih metara jalovine. Drugi jalovinski sistem je trenutne dužine 7,5 kilometara sa etažnim transporterima B2000 milimetara i veznim transporterima B1800 milimetara. Deponovanje jalovine obavlja se odlagačem A2RsB 7200/1 ukupne dužine od oko 160 metara − ističe Aleksandar Pantić.

Na Trećem jalovinskom sistemu jalovinu otkopava još jedan „gorostas“ na kopu „Drmno“, bager 2 (SRs 2000/2) sa kapacitetom od 6.600 kubnih metara na čas. Dužina ovog sistema je 7,5 kilometara, a širina transportera je ista kao na Drugom BTO sistemu. Jalovina se odlaže odlagačem 2 koji ima iste tehničke karakteristike kao odlagač na Drugom BTO sistemu.

− Četvrti BTO jalovinski sistem na površinskom kopu „Drmno“ radi od 2003. godine, a prethodno je izmešten sa kopa „Ćirikovac“. Trenutna dužina sistema je 6,2 kilometara sa širinom transportera B 1600 metara. Jalovinu otkopava bager SRs 1300, manjih gabarita u odnosu na bagere 2000, dvodelna mašina izvrsnih performansi i karakteristika. Ovaj bager je u stalnoj vezi sa Prvim jalovnskim sistemom, otkopava jalovinske mase i sa južne strane etažnog transportera J-IV-1 i direktno pomaže Prvom BTO sistemu na otkrivanju uglja. Odlagalište na ovom sistemu je kao na slici, po meni tehnički dovedeno do savršenstva − kaže naš domaćin.

Obilazeći kop sa istočne strane, srećemo mladog rudarskog inženjera Ivana Horvata, koji priprema trasu za skraćenje i pomeranje Petog BTO sistema.

IVAN HORVAT, Foto: Energija Kostolac

− Nije težak posao, ako smo dobro rganizovani i znamo cilj svih aktivnosti − kaže Ivan. – Pored svega mora da se radi na sređivanju prostora eksploatacije i transporta kako bi bili efikasniji. Volim ovaj posao i on je porodična tradicija, jer ovde radi više generacija moje porodice. Kolege su veoma dobre i vredne tako da je tu naša prednost kada se radi o ispunjenju obveza u proizvodnji.

I poslednji sistem, koji otkopava samo ležište uglja, jalovinu užurbano oktriva Prvi BTO sistem sa „jalovinskim“ bagerom (ERs 710) i bagerom 12 (Srs 470). Ovaj sistem je najmanji, ali ujedno najbitniji na kopu, jer od njega direktno zavise otkrivene količine uglja. Dužine je 3.400 metara sa širinom transportera B1400 metara. Naš domaćin upriličio nam je da snimimo tu ogromnu rudarsku tortu koja se proteže na 55 kvadratnih kilometara. Počela je letnja košava i ceo predeo je obasut peskom, kao da je požutela magla.

KOMENTARIŠI