U petak 16.03.2018. godine u Galeriji savremene umetnosti postavljena je Konceptualna izložba pod nazivom „Susret sa samim sobom“ autora Biljane Milosavljević Pićurić, istoričara umetnosti, mastera istorije.
Tribina „Odnos umetničkog dela i posmatrača“ održana je 17. marta.
Na tribini su govorili: Doktor nauka istorije umetnosti Branka Gugolj, Docent na fakultetu umetnosti u Zvečanu, Arheolog Dragana Spasić Đurić, Muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Požarevcu, Arhitekta Olivera Nikolić, Asistent na Građevinsko arhitektonskom fakultetu u Nišu.
Pred početak ove tribine muzičku tačku-performans je izvela članica Plesnog kluba Rojal iz Požarevca Ristić Tina.
Autor i voditelj tribine Biljana Milosavljević Pićurić, istoričar umetnosti, master istorije govorila je o samom odnosu između umetničkog dela i posmatrača i tom prilikom kazala je: „Odnos umetničkog dela i posmatrača esencijalan je u postojanju same umetnosti. Na početku se javlja pitanje da li publika prihvata delo ili delo prihvata publiku? Odgovor je da umetničko delo ne postoji bez posmatrača, kao ni što posmatrač ne postoji bez umetničkog dela. Osnova njihovog odnosa je dijalog, zasnovan na njihovom međusobnom uticaju. Taj odnos se određuje kao stanje njihove povezanosti koje stvara sponu u njihovom međuprostoru. Umetničko delo egzistira jedino u kontekstu okoline, s kojom je u recipročnim odnosima. Deo je svoje okoline i ne može se razumeti odvojeno od nje.
Slojevito umetničko delo predstavlja ideološki konstrukt vremena i prostora određene zajednice, a sam posmatrač adekvatnim pristupom, čulnim i intelektualnim doživljajem, uspeva izgradi odnos sa njim, da ga estetski razume, kreira u svojoj svesti i da se sa njim duhovno sjedini. Umetničko delo se iznova rađa, a posmatrač prihvatanjem umetničkog predmeta otkriva skriveni deo sebe. Na taj način umetničko delo postaje besmrtno.
Ono je složena tvorevina i njegovim razlaganjem na slojeve može se doći do onog umetničkog u umetnosti, do njegovog najskrivenijeg dela, umetničkog predmeta. Odnos koji mi shvatamo kao duh predmeta, nije odnos prema umetničkom delu, već prema nama samima i u nama javlja putem osećaja i harmonije. Prepoznavši umetnički predmet u umetničkom delu dotiče nas osećaj nečeg već poznatog, večnog, iskonskog, oduvek traženog, ali i nečeg apsolutno novog i stvaralački orginalnog. Pored sagledavanja svih elemenata kompozicije, tada prihvatamo i sve zakone forme, zakone prirode, proporcije, harmonije, perspektive i ljudske psihologije. Zato je pristup posmatrača izložbenom prostoru obeležen kao prošlost, njegov pristup izloženom delu kao sadašnjost, a jedinstvo dela i posmatrača kao budućnost. Ono nastavlja život preko interpretacija posmatrača skeće pažnju njegovih slušaoca. Na taj način umetničko delo ostvaruje svoju svrhu pripadanja zajednici, a posmatrač, ispunjavajući formu sopstvim kodovima, zajedno sa umetnikom, sudeluje u stvaranju značenja dela.“
Nakon toga posetiocima tribine obratila se Olivera Nikolić, arhitekta, asistent na Građevinsko arhitektonskom fakultetu u Nišu. Govorila je o samoj ideji nastanka umetničkog dela i kako se ideja umetnika pretače u formu i dobija svoju predmetnost. Tom prilikom kazala je: „Uloga arhitekte u postavci, muzejskoj postavci, na koji način arhitekta pronalazi to mesto u prostoru da istakne i prikaže delo. Sada ne govorim o umetničkom delu, govorim o umetničkom predmetu bilo koje vrste i to je težak posao. Danas smo prikazali samo jedan predmet jer je ceo koncept zamišljen da prikažemo život samo jednog predmeta. Nije bilo jednostavno odrediti taj njegov put i naći pravo mesto i naći pravi način da se on postavi i izloži“.
Sa arheološkog gledišta vaskrsenja umetničkog dela govorila je Dragana Spasić Đurić, arheolog, muzejski savetnik u Narodnom muzeju u Požarevcu koja je kazala: „…Njegovo putovanje kroz vreme bilo je dugo i složeno od momenta nastanka, od prvog veka naše ere do danas, do ove galerije, izloženog našim pogledima…Vrlo jasni drugi život ovog predmeta, ovog medaljona, kameje definišemo i vezujemo za prve decenije trećeg veka. Tada je nastao srebrni okvir fasung u koji je kameja ponovo ufasovana. Sudeći po tim nemarnim tehničkim karakteristikama radi se o radu lokalne zanatske radionice i sam okvir znatno odudara u tehničkom smislu od visokih vrednosti, umetničke vrednosti same kameje što je nama bio jasan dokaz da se radi o sekundarnoj upotrebi dakle u prvim decenijama trećeg veka kada je ona postala vlasništvo devojke ili mlade žene koja je prerano umrla“.
O samom pristupu posmatrača umetničkom delu, metodama analize dela i funkciji umetničkog dela na tribini govorila je Branka Gugolj, doktor nauka istorije umetnosti i docent na Fakultetu umetnosti u Zvečanu koja je kazala: „…Umetničko delo dobija društveno priznanje s obzirom na ono što je samo po sebi, odnosno, zahvaljujući tome što je celina proizvedena sa velikim tehničkim i estetskim majstorstvom, i zato što nosi u sebi iskaz i formu….Funkcija umetničkog dela u vremenu, veze i odnosi unutar kojih se ono nalazi delujući na ljude, način na koji ga posmatramo, kako ga ocenjujemo, analiziramo ili zaboravljamo veoma je složeno područje istraživanja u umetnosti…“
Izložba je otvorena do 20. marta. Ulaz je slobodan.
