Na 120 metara ispod nivoa Dunava, na Površinskom kopu „Drmno“ i ljude i mašine nemilosrdno je grejalo avgustovsko sunce, ali to ne sprečava rudare da ispune sve zadatke.
Ekstremno visoke temperature koje su trajale duže od mesec i po, otežale su i ovako težak posao rudara ali nisu uticale na ostvarenje proizvodnje i sprovođenje drugih, planiranih radnih aktivnosti. Dnevno se na kopu „Drmno“ iskopa i više od 30.000 tona uglja koji se uglavnom isporučuje kostolačkim termoelektranama za proizvodnju električne energije. Površinski kop „Drmno“ je fabrika pod otvorenim nebom. Proizvodni proces otkrivanja i iskopavanja uglja traje 24 sata, 365 dana u godini bez obzira na vremenske uslove.
Silazimo u kop, tamo gde se temperatura od januarskih -20 podigne i na +40 stepeni u julu i avgustu, a subjektini osećaj bude kao da je za deset stepeni više jer ugalj zrači na visokim temperaturama većom toplotom. I zimi i leti iste ekipe rudara u proizvodnji i radnika u održavanju rade sa jednim ciljem, proizvesti dovoljno otkrivke i uglja i zaraditi platu.
Kampanjola se gega prašnjavim putevima, a vrućina ulazi kroz lim i staklo. U ovom vrelom danu već oko 10 sati temperatura na kopu je dostigla 35 stepeni. Više ne gledamo na termometar. Na 120 metara ispod nivoa Dunava, na Površinskom kopu „Drmno“ i ljude i mašine nemilosrdno greje avgustovsko sunce. Oko podneva žezi se pridružio i doživljaj kao da smo u peščanoj oluji zbog severozapadnog vetra koji je počeo da duva iznenada u krateru kopa. Na znojna tela taloži se razneti pesak. Tako je svakog dana, a rudari su oguglali, kao da se ništa čudno nije dogodilo, rade na mašinama i na opravkama. Od usijanog čelika na mašinama kožu im štite rukavice.
U „srce“ kopa doveo nas je Ilija Perić, inženjer u operativi na Površinskom kopu „Drmno“. Radi dve godine i tek je počeo da se kali kao rudar. Dve zime i dva leta malo za iskustvo, a mnogo za mladost.
– Školovao sam se za ovo zanimanje, za ovaj posao i znao sam da su uslovi za rad teški – kaže Perić. – Ovo leto je i za naše rudarske pojmove baš pretoplo tako da nije jednostavno raditi, posebno dnevnu smenu kada se sve usija, i mašine i ljudi. Na kopu „Drmno“ su propisane procedure za rad tokom ekstremno visokih temperatura kojih se pridržavamo. Do 11.00 časova gledamo da uradimo sve poslove, kako bi se proizvodni proces nesmetano odvijao. Ako iskrsne neki problem ljudi iz službi održavanja izlaze ne teren, kraće se zadržavaju na otvorenom i prave češće pauze uz uzimanje veće količine tečnosti. Jednostavno organizovani smo tako da posao ne trpi, a da se ljudi ne preopterećuju. Svakako nama mlađima mnogo pomažu u poslu starije kolege, prekaljeni rudari tako da je uz njihove savete lakše raditi.
Dole na uglju osećaj vreline je još jači. Dočekuje nas Goran Miljković, rudarski poslovođa u „A“ smeni na bageru „SchRs 800“ sa radnim stažom od 39 godina. Među najstarijim je radnicima u svojoj smeni. Reč je o prekaljenom rudaru koji je navikao na rad u otežanim vremenskim uslovima.
– Navikao sam na rad po svim vremenskim uslovima ali moram priznati da jeste teško i naporno raditi na ekstremnim temperaturama. Jednostavno, ovde na uglju je za pet do 10 stepeni veća temperatura na ovom suncu, a zimi isto toliko niža od one na površini. Preko dana temperatura prelazi 40 stepeni na otvorenom a kada radite u trećoj smeni temperatura padne na oko 20 stepeni i sve to utiče na čoveka – kaže Miljković.
Ističe da u borbi sa vrućinom pomaže to što su sve prostorije za boravak radnika klimatizovane.
– Imamo vodu u aparatima, HTZ oprema je prilagođena uslovima u kojima radimo. Čine se napori da se maksimalno olakšaju uslovi za rad. Tokom visokih temperatura posebno vodimo računa o presipnim mestima da ne dođe do zatrpavanja kako ne bi došlo do paljenja rolni. Na mašinama kontrolišemo reduktore sa uljima i hidrauliku da ne dođe do pregrejavanja, pazimo na zategnutost gumenih traka. Jednostavno, radi se uz oprez – ističe Miljković.
Na pitanje šta je njegov savet da se dočeka penzija, Miljković nam je odgovorio da je važno da čovek čuva sebe i sve druge kolege pored sebe i pridržava propisanih bezbednosnih mera, da je deo tima u kome radi. Približava se vreme za planirano pomeranje bagera i band vagena u novi položaj za kopanje, tako da ostavljamo Miljkovića da sa kolegama završi posao, a mi nastavljamo do kabine bageriste.
U kabini je prijatno, oseća se svežina. Tu nas je dočekao Goran Andrejić, prvi bagerista na „SchRs 800“ koji 28 godina radni na bageru. Zatekli smo ga kako čisti prašinu sa pulta za upravljanje.
– U kabini čovek ima uslova da se rashladi ali rashladni uređaj ne pomaže kada je reč o ugljenoj prašini. Osećaju se i vibracije, a rad mašina stvara buku. Meni u kabini nije vruće, sigurno da je ljudima koji rade na otvorenom teško. Sa sunca uđu u rashlađenu prostoriju pa iz nje ponovo napolje, nije lako prilagoditi se. Mašine rade dan i noć i u ovakvim situacijama je najvažnije da se one ne preopterećuju, posebno u periodu od 12.00 do 17.00 časova kada je najtoplije, kako ne bi došlo do pregrevanja ulja i nekog kvara. Sa povećanim kapacitetom može se raditi noću i ranim jutarnjim satima. Tako štitimo mašine ali i ljude – istakao je Andrejić.
Da je teško i iscrpljujuće raditi na afričkim temperatura potvrdio nam je i Mališa Stepanović, poslovođa na ugljenom sistemu.
– Ovde nema idealnih uslova za rad. Leti su vrućine, zimi hladnoća u proleće i tokom jeseni prate nas kiša i blato, a kada duva vetar ne vidimo se od prašine. Na prste se mogu nabrojati dani sa dobrim vremenskim uslovima za rad. Pre neki dan u razgovoru dotakli smo se teme kako sve to izdržavamo. Zaključili smo da smo navikli, da smo svesni dobrih i loših strana posla kojim se bavimo, ali i toga koliko je značajan energetski sistem Srbije – kaže Stepanović.
Briga za zdravlje
U Ogranku TE-KO „Kostolac“ preduzete su sve propisane mere zaštite i zdravlja radnika na radu pri ekstremnim vrućinama. Na svakoj mašini su aparati za vodu, klimatizovane su prostorije na mašinama, a obezbeđena su i letnja radna odela za zaposlene. Na kopu „Drmno“ radi ambulanta, tu su dva sanitetska vozila a obezbeđeno je i dežurstvo medicinskog osoblja u toku radnog vremena koje je spremno da u svakom trenutku pruži pomoć u slučaju da je nekom od zaposlenih potrebna medicinska pomoć.
