Pučina Dunava koji se raširio u nepregledno jezero kod Golupca podseća na vreme kad je Panonsko more ovde skupljalo nezamislivu snagu pre no što je probilo stene karpatskog masiva i stvorilo Đerdapsku klisuru nazvanu i Gvozdena kapija Evrope. Geografi kažu da je samo prvih 13 kilometara kanjona, od Golubačkog grada do ušća reke Brnjice, sačuvalo izgled stare probojnice čije se litice dižu i do 300 metara.
Manje je poznato da se u blizini ovog dela Đerdapaske klisure i gotovo paralelno s njom pruža još jedan veličanstveni kanjon koji je izdubila reka Brnjica.
Ko od Golupca krene označenom stazom po planinskoj gredi do dominantnog visa Velika čuka, videće s njega zadivljujući krajolik u kome je zapisana cela istorija Đerdapa. Staza do ovog visa počinje u golubačkom vikend-naselju Dedine, do koga morate da pešačite nekoliko kilometara iza bankine magistrale, jer pešačke staze posle kraja lepo uređenog golubačkog keja nema.
Ipak, to ne sprečava mnogobrojne posetioce da se penju do Velike čuke i posmatraju kako se razbaškareno dunavsko jezero utiskuje među tesne krečnjačke litice posle šiljate bele stene Babakaj, koja i danas štrči više od četiri metra iznad vode. Pre izgradnje hidrocentrala, ovaj monolit se dizao 18 metara iznad reke, kao ogroman upozoravajući kažiprst. Dunav je pre no što su ga usporile brane hidroelektrana bio mnogo plići, brži, a iz njegovog toka su vrebale stene kao oštri zubi.
Posle silaska s Velike čuke dolazi se do raskrsnice puteva: desni vodi ka Golupcu, a levi u pravcu sela Brnjice. Ovaj široki šumski put, na kome možete sresti traktor, pa čak i automobil, markiran je i vodi kroz idilične pejzaže do visoravni Venac, s prelepim pogledom na Golubac. Ko nastavi šumskim putem po planinskoj gredi, ukazaće mu se prilika da uživa u pogledu na dve klisure.
S leve strane, kroz veoma proređenu bukovu šumu, videće Đerdap. Kad se s desne strane puta ukažu bele stene Sokolovice, to je znak da ste stigli do najlepšeg vidikovca, na klisuru Brnjice, najveće pritoke Dunava u Đerdapskoj klisuri.
