Nesrećna žena u trenutku zločina je bila sama, jer je snaja, udovica njenog sina, tih dana bila u banji Trepča. Beživotno telo starice pronašli su njen drugi sin i unuk, i odmah pozvali policiju. Kristinino telo je bilo u lokvi krvi, jer je imala više uboda nožem u vrat i po telu, a preko usta joj je bila zalepljena selotejp traka. Zbog brutalnosti zločina, komšije i meštani pretpostavili su da zločin nije izvršio samo jedan napadač, već su bila najmanje dvojica. Međutim, ispostavilo se da se radi samo o jednom napadaču, koji nije imao saučesnika. Prema nalazima obdukcije, starica je izdahnula tek nakon bekstva napadača, usled krvarenja iz mnogobrojnih rana.
Motiv ovog zločina navodno je bilo koristoljublje, jer je optuženi iz kuće ubijene odneo izvesnu količinu deviza i zlatnog nakita. On je nju odranije poznavao i bilo mu je poznato da je devizna penzionerka, zbog čega je, prema optužnici, i odlučio da je napadne. Uhapšen je tri meseca nakon ubistva, zahvaljujući DNK tragovima i snimcima sa nadzornih kamera. Inače, on je već jednom robijao za ubistvo, i to u požarevačkoj “Zabeli”, nakon što je osuđen na 14 godina zatvora.
Neposredno pre svoje smrti, Kristina je operisala kuk u Nemačkoj, gde je boravila kod sina Momčila i njegove porodice. U Porodin se vratila samo nekoliko dana pre ubistva, avionom, a za njom su kasnije autom pristigli sin i snaja, jer je trebalo da budu gosti na jednoj svadbi.
