Sve aktivnosti su međusobno povezane i pažljivo isplanirane.
Tokom ove i naredne godine treba realizovati brojne poslove kako bi Površinski kop „Drmno“ spremno dočekao početak rada nove termoelektrane, odnosno bloka B3 u „TE Kostolac B“.
– Pred rudarima je mnogo posla u ovoj godini. Godišnjim planom proizvodnje definisano je da se otkopa 46,5 miliona kubika jalovine i 9,35 miliona tona uglja. Pored toga, treba uraditi remonte i realizovati javne nabavke za kupovinu kapitalnih mašinskih sklopova za bagere kako bi se povećala njihova pouzdanost i efikasnost. Uz sve to, treba izgraditi planirane infrastrukturne objekte, kao i nove linije bunara za dubinsko predodvodnjavanje kopa – rekao je Veselin Bulatović, direktor za proizvodnju uglja u ogranku „TE-KO Kostolac“.
Proizvodnja na Površinskom kopu „Drmno“ u prvih pet meseci ove godine je stabilna i kontinuirana. O tome svedoči i podatak da je proizvodnja otkrivke za četiri odsto iznad bilansa, a proizvodnja uglja na nivou planiranih količina za ovaj period.
– Sigurno je da bi proizvodnja otkrivke mogla biti i veća, ali već duže vreme imamo problema sa ležajevima okreta gornje gradnje na velikim bagerima „SRs 2000“, koji rade u sklopu petog, trećeg i drugog jalovinskog sistema. Proizvodnja uglja bila je stabilna, tako da su termokapaciteti instalisani u Kostolcu radili maksimalno, a redovno smo isporučivali određene količine uglja za potrebe rada termokapaciteta instalisanih u Obrenovcu i Svilajncu – rekao je Bulatović.
Remontni poslovi koji se izvode svake godine od velikog su značaja za ispravnost i pouzdanost rada osnovne rudarske mehanizacije tokom godine.
– Remontne aktivnosti na kopu „Drmno“ počele su sredinom marta. Do sada je urađen remont četvrtog jalovinskog sistema i poluremont prvog jalovinskog sistema, a očekuje se da bude završen tokom jeseni, kada će se realizovati javne nabavke i nabaviti rezervni delovi. Sa izvođačem radova na šestom BTO sistemu uradili smo planirani servis. Uočeni tehnički nedostaci su otklonjeni, a urađen je i tehnički prijem sistema – rekao je Bulatović.
Krajem maja počeo je remont mašina i opreme koja je angažovana na iskopavanju uglja i trajaće do kraja juna. Za to vreme radiće po jedan blok u Drmnu i Kostolcu. Obezbeđene su dovoljne količine uglja na deponijama za rad pomenutih kapaciteta, a po planu će se odvoziti ugalj za Svilajnac i Obrenovac. Po završetku remonta ugljenog sistema očekuje se remont petog, a zatim drugog i trećeg i na kraju i završetak radova na prvom jalovinskom sistemu.
Sve aktivnosti koje se sprovode na Površinskom kopu „Drmno“ međusobno su povezane, pažljivo isplanirane i u funkciji su osposobljavanja kopa za veću proizvodnju.
– Formalno, Površinski kop „Drmno“ ima dozvolu za proizvodnju od 12 miliona tona uglja godišnje, ali ona u ovom trenutku nije potrebna. Kop još razvija kapacitete za taj nivo proizvodnje. Nadamo se da će početkom oktobra pristići još jedan obrtni transporter za treći jalovinski sistem. Važno je da se na vreme realizuju javne nabavke za kupovinu nedostajućih kapitalnih delova i opreme, kao što su gusenični članci, reduktori, ležajevi gornje gradnje okreta bagera, od kojih nedostaje sedam komada. Sredstva su finansijskim planom obezbeđena. Namera je da se po isporuci delovi ugrade u mašine 2022. godine, za vreme remonta. Tada će „Drmno“ imati stvarno dobar stepen pouzdanosti opreme i biće spreman za ostvarivanje projektovane proizvodnje – naglašava Bulatović.
Izgradnja objekata za predodvodnjavanje jedan je od preduslova za obezbeđivanje dobrih uslova za rad otkopne rudarske mehanizacije. Rad u suvoj nezavodnjenoj sredini direktno se odražava na ukupne rezultate rada.
– U poslednjih nekoliko godina u kontinuitetu su građene nove linije za predodvodnjavanje. U ovom trenutku imamo čak tri linije bunara za predodvodnjavanje ispred fronta radova, a za ovu godinu planiramo i izgradnju LCXVIII linije bunara, koju će graditi zaposleni u „Georadu“. Na kopu „Drmno“ dnevno je u radu od 360 do 370 bunara. Kvarovi se redovno i brzo otklanjaju, tako da su efekti odvodnjavanja izuzetno dobri. Ispred fronta radova treba uraditi istražna bušenja koja su u funkciji prekategorizacije rezervi uglja na kopu „Drmno“, što je i zakonska obaveza. Odvojili smo i oko 100 miliona dinara za istražne radove u zoni ugljenog ležišta „Kostolac Zapad“, na koji EPS i mi ovde ozbiljno računamo – ističe Bulatović.
On podseća da se na nivou EPS-a radi Inovirana studija za kop „Drmno“. Očekuje se da će izgradnja vodonepropusnog ekrana i definitivno početi od 2023. godine. Radi se o veoma važnom objektu za zaštitu kopa od podzemnih voda. Inovirana studija treba da definiše tri stvari: da još jednom potvrdi granice kopa prema Dunavu, da potvrdi preostale rezerve uglja u ležištu i razreši sve dileme o načinu izrade ekrana.
– Mislim da ekran treba da se prostire duž širine kopa, a po dubini da bude podinski, odnosno do trećeg ugljenog sloja. Na ovaj način otklonile bi se sve sumnje o pitanju sigurnosti prilaska Dunavu. Izgradnja ovakvog objekta je skupa, ali je ekonomski opravdana ako se zna da će nakon njegove izgradnje biti potreban manji broj linija za dubinsko predodvodnjavanje – kaže Bulatović.
Izgradnja infrastrukturnih objekata važna je za organizaciju proizvodnje, koja se odvija 365 dana u godini.
– Izgradnja infrastrukturnih objekata je veoma značajna za dobro funkcionisanje kopa. Prošle godine uradili smo na istočnoj strani stacionarni asfaltni put i oko 1.300 metara asfaltnoga puta na zapadnoj granici kopa. Sada smo nastavili radove na izradi još 3.500 metara puta duž zapadne granice ležišta kopa do trafostanice „Rudnik 4“. Urađen je i projekat za izgradnju novog kontejnerskog naselja, koje će se graditi na zapadnoj granici kopa na prostoru neposredno pored TS „Rudnik 4“. Reč je o izgradnji savremenog kontejnerskog naselja za smeštaj oko 400 radnika. Postojaće dva velika parking prostora za pomoćnu mehanizaciju i vozila. Planirana je i izgradnja novog puta do kontejnerskog naselja kako bi se rasteretile postojeće saobraćajnice. Sve to treba da se završi do početka naredne godine – kaže Bulatović.
Novo kontejnersko naselje je realna potreba jer se kop „Drmno“ razvija dvokrilno: sa istočne i zapadne strane. Tako je raspoređena i rudarska mehanizacija. Na istočnoj strani postoji jedno kontejnersko naselje za radnike koji opslužuju mašine sa istočne strane ležišta, jedno će biti na zapadu za radnike koji rade na mašinama u ovoj zoni kopa, a u kontejnerskom naselju „Drmno“ ostaće zaposleni koji rade na sistemima za odlaganje jalovine.
Vera u radnike
Završetkom svih ovih aktivnosti očekujem da će zaposleni kopa „Drmno“ ostvariti prosečan kapacitet rada mašina od 5.500 časova na godišnjem nivou. To je garancija stabilnog snabdevanja ugljem novog termoenergetskog kapaciteta koji je u izgradnji – rekao je Bulatović.
