Ruska salata nastala je 1860. godine, tako što je Belgijanac Lusijen Olivije, šef kuhinje tada renomiranog restorana u Moskvi, poslužio goste svojom salatom koja je ubrzo postala zaštitni znak restorana, ne sluteći da će mnogo godina kasnije ući u sve važnije kuvare sveta. Recept je bio strogo čuvana tajna, koju nikome nije odao do smrti. Salatu je spremao sam, uveče i nikome nije dozvoljavao da uđe u kuhinju da ne bi otkrio tajnu, a nagađa se da je ta prva verzija ruske salate bila mešavina telećeg jezika, kavijara, zelene salate, komadića jastoga, kapra, kiselih krastavčića, tvrdo kuvanih jaja i sojinih zrna, ni nalik na sastojke koje mi danas stavljamo u rusku salatu.
Originalni Olivijeov preliv bio je neka vrsta majoneza koji se pravio od francuskog vinskog sirćeta, senfa i provansalskog maslinovog ulja, ali je tačan recept ostao nepoznat.
Jedno veče, Olivije je morao da izađe usred spremanja salate zbog hitnog slučaja. Njegov pomoćnik Ivan Ivanov iskoristio je to da uđe u kuhinju, i tom prilikom je popisao sve sastojke i odokativni proces izrade. Ivanov je ubrzo prešao u konkurentski restoran gde je pravio veoma sličnu salatu, preimenovao ju je u „glavna salata” ili na ruskom „stolični” ali, kao da joj je nedostajao neki sastojak nije bila kao Olivijeova salata. Ljudi koji su probali originalnu Olivijeovu salatu, tvrdili su da niko nije uspeo da je napravi tako ukusnu kao što je to mogao on. Nakon Olivijeove smrti, Ivanov je prodao recept poznatim novinskim kućama, koje su objavljivanjem tajnog recepta Olivijeove salate proširile i popularisale ovaj mit, pa je, ako je verovati, on zaslužan za to što je ova salata ušla u istoriju. Jedan od prvih štampanih recepata za Olivijerovu salatu potiče iz 1894. godine.
I kao što to biva sa gurmanskim jelima, skuplje namirnice zamenjene su pristupačnijim, pa su ubrzo nastale razne verzije ruske salate. Iako se misli da samo Srbi, koji su inače skloni preterivanju u hrani tokom praznika, gaje veliku naklonost prema ovoj salati, ona je popularna i u Bugarskoj, Makedoniji, Grčkoj, gde skoro i da nema restorana u kome ne služe ovu salatu. Jede se i u Iranu, Španiji, Portugalu i Turskoj, a svako je uneo poneku izmenu u odnosu na originalni recept.