Po broju poginulih u saobraćajnim nesrećama, samo tokom leta, 2019. bila je među najkobnijim u poslednjih nekoliko godina. Istovremeno i policija je pisala više kazni zbog saobraćajnih prekršaja. Šta se onda desilo? I ima li kažnjavanje efekta da se poboljša bezbednost u saobraćaju?
Tragedije na srpskim putevima obeležile su leto. Od početka godine do danas u saobraćajnim nezgodama u Srbiji poginulo je 359 osoba. Sedmoro više nastradalih, nego u istom periodu prošle godine.
Takođe, prema obrađenim statističkim podacima, tokom prvih sedam meseci 2019. policija je zabeležila više od 585 hiljada saobraćajnih prekršaja, što je oko pet odsto više nego u istom periodu lani, kada je napisano oko 557 hiljada kazni. Više se kažnjavalo, ali se više i ginulo.
“Postavlja se pitanje, da li je kontrola bila u pravo vreme na pravom mestu”, kaže Damir Okanović iz Komiteta za bezbednost saobraćaja.
Kako kažnjava saobraćajna policija, pokazuju i snimci koje su zabeležili gledaoci televizije N1 – patrole sakrivene iza zgrada ili sa radarom dočekuju vozače, udaljeni od kuća – blizu znaka za prestanak naseljenog mesta, sakriveni ispod krošnji drveća. Ovakvo kažnjavanje nije mimo pravilnika, ali doprinosi li ono bezbednosti ili budžetu?
“Kad neko vozi 120 kroz grad onda mu smeta saobraćajac ispod krošnje i s druge strane, a kad neko udari dete onda cela javnost pita što ste manijaka pustili da juri ulicama, i ja sam upravo za to, oštro kažnjavamo one koji prave oštre prekršaje”, rekao je ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović.
“Kontrola brzine treba da bude vidljiva, čak i najavljena, jer cilj nije da se što više vozača otkrije u prekršaju, nego da vas oni vide i skinu papučicu s gasa kako bi na toj deonici bio smireniji saobraćaj i ljudi ne bi stradali”, kaže Okanović.
U policiji napominju da policajci ne dobijaju beneficije ukoliko napišu veliki broj kazni. Međutim, oni koji određuju ograničenje brzine u ulicama i na lokalnim putevima – opštine i gradovi, od svake napisane kazne imaju 30 odsto.
“Tu može doći do poklapanja interesa da opština postavi u određenoj ulici ograničenje nerealno nisko i da na toj lokaciji postavi kameru za kontrolu brzine, kako bi bilo više prekršioca i kako bi se više novca slilo toj opštini ili gradu”, dodaje Okanović.
Osim brze vožnje ili one pod dejstvom alkohola, nevezivanja pojasa, u policiji uzrok za tragedije vide i u povećanom broju vozila.
“Mi nismo dramatično povećali broj saobraćajnih policajaca, ali broj onih koji voze kroz Srbiju se značajno povećao”, navodi Stefanović.
Autoputevima kroz Srbiju od januara do septembra prošlo je oko 37 i po miliona vozila, što je za 1,2 miliona vozila više nego prošle godine, prenosi N1.
