Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da se razrađuje desetak modela i podmodela za nastavu od septembra.
Studenti, đaci i profesori 2020. imali su specifično drugo polugodište, odnosno poslednji semestar i kraj školske godine, a mali i veliki maturanti polaganje mature, prijemni ispit i upis u srednje škole i na fakultete.
Upis u srednje škole se danas završava. Gostujući u Jutarnjem programu RTS-a, ministar Mladen Šarčević je rekao da je zadovoljan kako je protekao upis i da se prijavilo još 1.380 učenika u drugom krugu i u julu će skoro svi đaci biti upisani.
Prema njegovim rečima, samo 30 učenika je neraspoređeno, ali zato postoji avgustovski rok.
Što se tiče srednjih škola i gimnazija, postoje određene novine.
“Imamo četiri novine, a to je program međunarodne mature – u Desetoj gimnaziji, obuhvata treću i četvrtu godinu, u Nišu će biti u Gimnaziji ‘Svetozar Marković’, u Novom Sadu u Zmaj Jovinoj – to je vrhunski program, ocene se podižu za dva nivoa više od maksimalne petice, to su najkvalitetniji modeli obrazovanja u svetu”, objasnio je Šarčević.
Ministar prosvete je rekao da je u osam gradova počet novi kurikulum za sportske đake koji će ići u gimnaziju, polagati državnu maturu, ali će imati predmete vezane za sport, kompleksni programi kao što je teorija treninga, sport i zdravlje i moći će da se opredele kasnije za karijeru sportskog novinara, za sportsku medicinu, nastavnika, trenera.
“Išli su isključivo u gimnaziju koja se samo zvala sportska, koja je bila po programu opšte gimnazije. Sada tražimo visoko postignuće i entuzijazam kandidata, nastava će se prilagođavati njihovim obavezama, moraju da budu vrhunski sportisti – taj model ćemo da proširimo po Srbiji, ali tražimo da se uči”, rekao je Šarčević.
Takođe kaže da postoji model dece koji se opredeljuju za audio-vizuelene i scenske profile i da je zajedno sa Fakultetom dramskih umetnosti napravljen odličan program za umetničke studije za kreativne inuustrije – “imamo klince da se na vreme bave time”.
Treći program je za nadarene za društvenu nauku, za istoriju i geografiju, a raniji programi za hemiju i biologiju su takođe atraktivni, kao i za fiziku, matematiku i filologiju. Ističe da su učenici za informatiku najbrojniji.
Govoreći o zainteresovanosti za nove programe, Šarčević ukazuje da u jednoj gimnaziji nije uspelo jer nisu uradili ono što im je savetovano. Da bi se novi program uveo, potrebne su dobre pripreme, da se škola opremi, da se nastavnici edukuju, kaže ministar.
Nastava od septembra
“U toku leta razrađujemo nekoliko modela, sve će zavisiti od snage pandemije. Učenje na daljinu nije dovoljno, posebno nije dobro za mlađe klince, naročito za prvake”, kaže Šarčević
Prema njegovim rečima, razrađuje se desetak modela i podmodela, a nijedna škola nema iste uslove, sve zavisi od prostora.
“Ako bude moguće da deca dolaze u manjem broju, kombinovaćemo da to bude u različitim uzrastima, grupama, različitim nedeljama, škole će planirati rad kombinovano”, istakao je ministar.
Što se tiče srednjoškolaca i studenata, tu, kako kaže, nema problema, jer ima dovoljno velikih prostora da može da se ide naizmenično, po ciklusima.
Ukazuje da je kod osnovaca problem, jer ima i zakonski član koji kaže da ne mogu deca do 12. godine da ostanu sama kod kuće. Kaže da se nastavljaju pripreme za snimanje od kuće kod profesora, i da se septembar uveliko snima, prenosi RTS.
“Posmatramo mnoge zemlje, sa Slovencima održavamo bliske kontake, sa određenim nemačkim pokrajinama i usaglasili smo se da ovaj model koji mi radimo rade i oni”, rekao je Šarčević.
“Postali smo evropske zvezde pa i nas pitaju, kombinacija modela poštujući pandemiju. Moramo da budemo obazrivi, svi ćemo biti na ispitu, i roditelji i škola”, kaže ministar prosvete.
Govoreći o tome ko se najbolje snašao u onlajn nastavi, Šarčević kaže da su se svi nastavnici pokazali osim manjeg broja nastavnika.
“Tri godine radimo na reformama školskog sistema. Prave rezultate vidimo 2022. godine”, kaže on.
Saradnja sa fakultetima
Govoreći o budućim brucošima, kaže da saradnja sa univerzitetima nikada nije bila bolja.
“Ko god bude ministar, morao bi se u toku avgusta uraditi pravilnik za polaganje ispita onlajn, jer naš zakon to ne podržava”, kaže Šarčević.
U septembru da se sve uradi po hitnom postupku, da bi se u oktobru našla izmena oko onlajn polaganja ispita, rekao je Šarčević.
Utisci o upisu brucoša su odlični, kaže ministar i dodaje da će prave rezultate imati 17. jula. Prednjače medicina, stomatologija, psihologija, inženjerske studije su tražene, FON, a odlično su prošli i umetnički fakulteti.
“Videćemo 17. šta će se pojaviti kao još želja studenata”, rekao je on i dodao da su dodatni rokovi u nadležnosti visokog obrazovanja.
On je istakao da će biti dovoljno ispitnih rokova
“Moramo da se prilagođavamo, biće dovoljno rokova”, kaže Šarčević.
Što se tiče domova, Šarčević ukazuje da je bio nesporazum o broju zaraženih studenata. “Danas imamo 40 studenata koji su u karantinu. Mnogo je više zaraženih studenata kod kuće”, istakao je ministar.
“U domovima žive najbolji studenti i koji su slabije situirani, vrlo se revnosni, brzo smo reagovali, primio sam ih, dogovorili smo se o benefitnim uslovima”, rekao je Šarčević.
U toku leta, studenti odlaze polako, neće ih biti više od 3.500, zaključio je Šarčević.
