U organizaciji Centra za kulturu Kostolac i Udruženja za promociju kulture, tradicije i turizma „Od knjige do duše“ u sredu 9. septembra, održana je još jedna virtuelna radionica starih zanata, na kojoj su predstavljene stare narodne radinosti: šivenje, heklanje i štrikanje.
Tradicionalne zanatske alatke i različiti proizvodi zanatskih radionica, predstavljaju deo materijalne kulturne baštine, kao i svedočanstvo jednog vremena koje polako nestaje u sveopštoj modernizaciji. U eri napredne tehnologije u Srbiji, neophodno je očuvati duh tradicionalnih zanata.
Krojački zanat spada u jedan od najstarijih zanata i verovatno je jedini koji je daleko od izumiranja. Koliko god se novih prodavnica konfekcijske garderobe pojavilo, uvek će biti ljudi koji će želeti lični pečat, tj. da im krojač sašije garderobu po meri. Krojač ili šnajder je vrsta zanatlije koji po porudžbini šije i kroji odeću od različitog materijala. Nekada se šilo samo ručno, dok su danas u upotrebi mašine za šivenje. Za šivenje su potrebni: tkanine, igle (šivaće i špenadle), konci, makaze, kreda, santimetar, naprstak, šivaća mašina, šnitovi ili krojevi.
Heklanje ili kukičanje jedna je od prefinjenijih narodnih radinosti i predstavlja postupak izrade ukrasnih ili odevnih predmeta od konca. Heklanje je nekada isključivo služilo za izradu ukrasnih kućnih predmeta kao što su miljei, stolnjaci, zavese, čipke ušivane na narodnu nošnju, čipke na obodima posteljina i prekrivača. Heklanje se razlikuje od štrikanja po tome što je u jednom trenutku samo jedna petlja aktivna i što se umesto dve štrikaće igle koristi heklica za heklanje.
Štrikanje ili pletenje, kao jedan od najstarijih zanata, duboko je ukorenjeno u našoj kulturi. Nekada je štrikanje bilo deo tradicije koja se po ženskoj liniji prenosila s kolena na koleno, a verovatno niste znali da je štrikanje prvobitno bio muški posao. Prvi štrikački ceh osnovan je u Parizu 1527. godine, a zatim i u ostalim gradovima širom Evrope. Ti cehovi su okupljali uglavnom muškarce, sa izuzetkom žena koje su bile udovice, pa su nakon smrti muža preuzele njihov posao.
Za štrikanje su vam potrebne: igle, vunica i mustra (šablon). Osim sa iglama, može da se štrika i rukama, a ta tehnika se zove Makrame.
Radionica starih zanata deo je projekta „Tragovima prošlosti – očuvanje kulturne tradicije kroz stare zanate i jela našeg kraja“ koji je podržan od strane Gradske opštine Kostolac i koji se već dve godine sprovodi u našem gradu.
Učesnice radionice bile su: Ružica Živković, Nevena Vuksanović, Magdalena Redžović, Suzana Nenić, Vera Savković i Renata Minić.
https://youtu.be/dstDWQHUUWQ
