Smederevska železara, kojom upravlja kineska „Hbis grupa”, od 1. aprila će moći da izvozi oko 30 odsto više toplog valjanog čelika u Evropsku uniju, nego do sada, zato što je Rusiji i Belorusiji uskraćena ta mogućnost.
Tako bi naša čeličana, koju ne zaobilazi nijedan globalni trgovinski rat, mogla da izvuče korist od ukrajinske krize, pod uslovom da ima dovoljno sirovina i energenata za proizvodnju.
Malo ko je obratio pažnju na rečenicu predsednika Srbije Aleksandra Vučića da je koks za našu čeličanu krenuo iz ukrajinske luke i da pojma nemamo gde se on nalazi. Srbija iz Ukrajine uvozi rudu gvožđa u vrednosti od 100 miliona evra, koju u svojoj proizvodnji koristi „Železara Smederevo”. Rudu gvožđa, u nešto manjem obimu, uvozimo i iz Rusije.
Slobodan Aćimović, profesor Ekonomskog fakulteta, kaže da je odluka EU da poveća kvote za uvoz određenih proizvoda od čelika iz Srbije pozitivna za našu proizvodnju. On veruje da će smederevska čeličana to moći da ispuni.
– Ceo svet ima problem u lancima snabdevanja i povećani su ulazni troškovi, pre svega koksa, za svaku čeličanu. Siguran sam da naša železara može da bude konkurentnija u odnosu na bilo koju drugu evropsku. Pre svega zato što može po nižim cenama da nabavi gvožđe iz Kine. Osim toga i cena rada je niža u Srbiji nego u EU. Zato verujem da će smederevska železara iskoristiti ovu mogućnost da poveća izvoz u Evropu – navodi Aćimović.
Međutim, naš sagovornik skreće pažnju na to da su čelnici Kine izjavili da treba voditi računa o tome da neke sankcije koje su uperene protiv ruskih firmi mogu da pogode i pojedine kineske kompanije, a u lancima snabdevanja su svi povezani. To je prema njegovom mišljenju mnogo veći potencijalni problem. Jer ako se desi da ruske naftne kompanije kod nas „Gaspromnjeft” i „Lukoil” budu pogođene sankcijama postavlja se pitanje odakle će smederevska čeličana da nabavlja naftu.
– Nema tog lanca snabdevanja koji sada nije prekinut, a najmanje da je poskupeo. Mnogo je bitno da se u tom pogađanju sankcijama ruskih firmi ne pogode i kineske. To može da izazove mnogostruko šire posledice – napominje Aćimović.
U četvrtom krugu sankcija protiv Rusije, EU je zabranila uvoz ruskih proizvoda od čelika u vrednosti od 3,3 milijarde evra. Pošto sedam odsto svetskog izvoza čelika dolazi iz Rusije jasno je bilo da se taj gubitak mora nadoknaditi. Rusija je u prvom tromesečju ove godine mogla da izveze u EU 407.786 tona toplo valjanog čelika, ali prema odluci Evropske komisije prodaja na evropskom tržištu joj je zabranjena do 31. marta 2034. godine. Uz to ona je izvozila oko 400.000 tona drugih vrsta proizvoda od čelika, za koje važi zabrana. Dok je Belorusija za koju takođe važi zabrana izvoza na evropskom tržištu plasirala oko 150.000 tona proizvoda od čelika.
Na uštrb toga ostalim zemljama, pa i Srbiji, povećane su kvote za izvoz. Tako će Srbija, koja je na evropskom tržištu prodavala 117.000 tona toplo valjanog čelika od 1. aprila biti omogućeno da izveze 151.443 tone, ali će se te količine povećavati do 31. marta 2024., a najveća vrednost biće u 2023. Kada će srpska čeličana moći da plasira 162.431 tonu.
Kvote za ostale proizvode od čelika, koje takođe izvozimo u EU su neznatno povećane. Na primer od 1. aprila ćemo moći da izvezemo 300 tona više nego u prvom kvartalu hladno valjanog čelika, odnosno 37.693 tone, a najveća vrednost tokom dvogodišnjeg perioda će biti 40.428 tona. Kada je reč o belom limu Srbija ima kvotu 20.157 tona, a od sledećeg meseca joj sledi povećanje od 224 tone.
Uvođenje kvota 2019. uticalo je na smanjenje proizvodnje čelika u Smederevu. Prema podacima Svetske asocijacije za čelik, prve godine proizvodnja je bila tek neznatno manja nego prethodne 2018. i pala je sa 1,97 na 1,92 miliona tona. Međutim, sledeće 2020. proizvodnja čelika pala je na 1,5 miliona tona. To je delimično bila i posledica smanjenja ekonomske aktivnosti, zbog pandemije virusa korona. „Hbis”, koji je naš najveći izvoznik, prošle godine je izvezla čelik u vrednosti od 752,7 miliona evra.
