U 12 časova kod spomenika Knezu Milošu Obrenoviću u Gradskom parku u Požarevcu položeni su venci povodom Dana državnosti.
Prisutnima se u Gradskom parku obratio Saša Pavlović, gradonačelnik Požarevca:
“Ove godine, ponovo svi mi imamo čast da u Požarevcu budemo deo proslave Dana državnosti Republike Srbije.
Svetla istorija Srbije od ustanovljenja njene državnosti imala je mnogo datuma koji bi mogli biti odabrani za obeležavanje najvećeg praznika jedne zemlje.
Neki događaji su bili radosni, neki su bili teški, ali su svi bili važni.
Zato je za simbol državnosti odabran Sretenjski ustav iz 1835. godine, kao momenat nastanka moderne Srbije, i podizanje Prvog srpskog ustanka 1804. godine, kao momenat otpora nepravdi i žeđi za slobodom.
Prvi simbol državnosti Srbije, izvojevan perom a drugi oružjem, nosili su i nose u sebi istu poruku narodu, a to je želja da se naučena lekcija više ne ponavlja.
Ta lekcija je došla u 14. veku usled razjedinjenosti države pred Otomanskim carstvom kada su naši tadašnji velikaši podelili srpske zemlje i narod u njima.
Nije uspela ni velika pretnja sa istoka da srpske vođe tada u pravoj meri ujedini, pa smo vekovima plaćali danak narušenoj slozi kroz gubitak slobode, ali i države.
Ono što može da brine je da je naša Srbija i nakon događaja koje danas slavimo još nekoliko puta zaboravljala koliko se sloboda i državnost ne podrazumevaju, ukoliko se ljubomorno ne čuvaju.
Ta teška vremena su zahtevala teške odluke, koje su srpski prvaci, vizionari, umeli da donesu u pravim trenucima.
U 19. veku imali smo ih u vidu Karađorđa Petrovića i Miloša Obrenovića, dva različita karaktera koja su delila istu viziju – najpre slobodnu a potom i prosperitetnu Srbiju.
Prvi srpski ustanak je zapalio, a Drugi srpski ustanak je rasplamsao plamen te želje. Oba događaja su podsetila naš narod da ujedinjeni mogu sve, pa i da zbace moćnu imperiju koja je vekovima unazad sistematski radila na zatiranju svakog traga srpske državnosti.
Sretenjski ustav, kao preteča svih kasnijih evropskih modernih ustava, bio je kratkog daha. Istoričari se slažu da je upravo njegova liberalnost bila smetnja svim velikim silama koje su krojile mapu Starog kontinenta.
Ako je prvi srpski ustanak ugušen i za zelenim stolom i na bojnom polju, ukidanje Sretenskog ustava je isključivo posledica nejake diplomatije uslovljena slabošću mlade države.
Zato je naročito danas važno setiti se svih tih pouka. Važno je setiti se značaja jake privrede i sloge među sunarodnicima, na čemu toliko potencira naš državni vrh na čelu sa predsednikom Republike Srbije Aleksandrom Vučićem.
Važno je da se se setimo da su svi naši padovi kroz istoriju uvek bili u trenucima kada smo bili razjedinjeni i ekonomski nejaki.
Zato je ovaj dan možda i najbolja prilika da se stariji podsete a mlađi poduče da imamo jednu Srbiju i da ona pripada svima koji su se u njoj rodili i u njoj žive.
Mišljenja o tome kako je učiniti boljom i lepšom mogu se razlikovati, ali oko tog cilja svi se moramo složiti i zajedno na njemu raditi.
Spomenik Knjazu Milošu pred kojim stojimo obavezuje nas da ne dozvolimo da se prospe njegovo i nasleđe svih onih koji su vodili i voleli našu državu.
Dame i gospodo, neka nam je svima srećan Dan državnosti Republike Srbije.”
Srbija obeležava Dan državnosti – u znak sećanja na 15. februar 1804. godine, kada je podignut Prvi srpski ustanak i Sretenje 1835. godine, kada je donet Sretenjski ustav.
U Srbiji se 15. februara, na Sretenje, obeležava Dan državnosti, u znak sećanja na obnovu srpske državnosti početkom 19. veka, a ovaj dan kao državni praznik slavi se od 2002. godine.
Na Sretenje 1804. godine počeo je Prvi srpski ustanak. Bio je to začetak novovekovne srpske države. Tog dana 1804, grupa srpskih prvaka, naistaknutijih ličnosti u Srba sa prostora negdašnjeg Beogradskog, odnosno Smederevskog pašaluka, izabrala je Đorđa Petrovića Karađorđa za vožda, predvodnika ustanka. Zbor se dogodio u Marićevića jaruzi u Orašcu, u srcu Šumadije.
Usledila je odluka o podizanju opšteg ustanka protiv Turaka, odnosno dahija, i izbor Karađorđa. Bila je to dobro promišljena odluka zbog činjenice da je Karađorđe posedovao ne samo lične kvalitete, odlučnost i čvrstinu, već i ratno iskustvo u sklopu austrijskih frajkora 1788-1791. Neposredan povod bio je teror dahija odnosno događaj koji je istoriografija zapamtila kao – Seču knezova.
Dahije su tada namerile, i započele, likvidaciju najistaknutijih Srba, što je dovelo do ustanka. Teror dahija je tada umesto da sputa buntovnost Srba zapravo nenadano doveo do rasplamsavanja bune. Oni su prethodno 1801. ubili beogradskog pašu, da bi se samovolja potom uvećavala do početka ustanka 1804. Pod vođstvom Karađorđa ustanici su ubrzo oslobodili veći deo pašaluka. Buna je najpre zahvatila krajeve zapadno od Kolubare, Šumadiju, potom Pomoravlje.
Četvoricu dahija je inače vojvoda Milenko Stojković uhvatio i pogubio jula 1804, na dunavskom, danas potopljenom, ostrvu Ada Kale, u Đerdapu. U prvoj fazi bitan moment bio je Boj na Ivankovcu, kod Ćuprije, avgusta 1805. kada su ustanici potukli vojsku Hafiz paše, novopostavljenog čelnika Beogradskog pašaluka, koji je u potpunosti oslobođen 1807. godine. Ishod Prvog srskog ustanka odredio je mir Rusije i Turske potpisan u Bukureštu 1812. godine.
Prepuštanje Srbije bilo je posledica činjenice da je počinjao veliki Napoleonov pohod na Rusiju. Usledila je Hadži Prodanova buna 1814, i Drugi srpski ustanak aprila 1815. godine, na Cveti, u Takovu.
Prvi i Drugi srpski ustanak 1804. i 1815. godine, postupno su doveli do obrazovanja novovekovne srpske države. Veliki nemački istoričar Leopold Ranke nazvao je taj period – Srpska revolucija.
Karađorđevom bunom 1804. godine zapravo je započeo talas postupnih oslobađanja svih balkanskih naroda od Turske, što je trajalo tokom čitavog narednog veka. Grčki ustanak i sticanje suverenosti te zemlje 1821. takođe su bili plod srpskog uzora. Srpska revolucija, započeta Karađorđevom bunom na Sretenje 1804. godine, uspešno je okončana decenijama potom, pored drugog zahvaljujući mudrosti i veštini knjaza Miloša Obrenovića.
Karađorđe je tokom Prvog srpskog ustanka (1804-1813), u sklopu obnove srpske državnosti, između ostalog ustrojio i niz važnih institucija, nephodnih za postupno oblikovanje državnog ustrojstva, počev od heraldičkih znamenja, pa do Velike škole, najviše zaslugom Dositeja Obradovića, prvog ministra (popečitelja) prosvete obnovljene Srbije, što se uzima kao daleki začetak današnjeg Univerziteta u Beogradu.
Prvi Ustav Kneževine Srbije
Sretenje je odabrano za Dan državnosti Srbije i zbog činjenice da je 1835, na taj dan, u Kragujevcu, donet prvi Ustav Kneževine Srbije, nazvan – Sretenjski. Formalni naziv je tada zapravo bio Knjažestvo.
Njegov tvorac, Dimitrije Davidović izradio ga je po uzoru na francuska ustavna rešenja iz 1791, 1814. i 1830, kao i ustav novoobrazovane Belgije iz 1831. Davidović je tvorac i termina – ustav. Prethodno je korišten termin – konstitucija. Čemu je uostalom pridavano maglovito značenje.
Davidovović je ustrojio zakonsko rešenje po najvišim standardima onovremenog poimanja političkih sloboda, ali sasvim neprimereno prilikama u kojima se tadašnja vazalna Srbija nalazila. Između ostalog, u to vreme, ni Austrijsko carstvo, ni Turska, ni Rusija, nisu imale ustave. Upravo te zemlje izvršile su pritisak da se od Sretenjskog ustava odustane.
Na snazi formalno pravno 55 dana
Na snazi je formalno pravno bio 55 dana. Sretenjski ustav bio je podeljen na 14 poglavlja, i sadržao je 142 člana.
Predviđao je punu podelu vlasti na zakonodavnu, sudsku i izvršnu. Zamišljeno je da Knjaz i Sovjet dele izvršnu vlast. Veoma važno, Ustav je proklamovao ličnu neprikosnovenost, slobodu kretanja, zanimanja, punu pravnu ravnopravnost svih građana. Feudalni odnosi su sasvim odbačeni, kao i ropstvo.
Poređenja radi u Habzburškoj monarhiji feudalni odnosi su bili na snazi, većim delom, do revolucionarne 1848/49, u Rusiji do 1861. Njegov tvorac Dimitrije Davidović bio je znameniti novinar, diplomata, ministar.
Ustav koji je napisao, u poređenju sa ustavima evropskih zemalja tog vremena bio je krajnje slobodouman. Osim retkih izuzetaka poput Francuske, Belgije, ili SAD. Kneževina i Kraljevina Srbija imala je potom više različitih ustavnih rešenja: 1838, 1869, 1888, 1901. i 1903. godine.
