Ovaj put nisu uspeli, ali su pokazali kako se bori za nacionalni dres! Otišli su puleni Aleksandra Đorđevića bez osam igrača na EP i napravili malo čudo u Istanbulu, jer se kući vraćaju sa odličjem. Nije zlatno, ali ovo srebro će se pamtiti… Slovenci su bili bolji, zasluženo su osvojili istorijsko zlato – bez poraza su pokorili Evropu pod komandom čudesnog našeg stručnjaka Igora Kokoškova.
Smireno, strpljivo, pametno su igrali “orlovi”. Imali su jasan cilj, jasan plan koga su se držali, a kada je tako ni rezultat ne može da izostane. Ni kada se pogađaju slobodna bacanja, ni kada se igra odbrana svi za jednog, jedan za sve, i bila je to utakmica dostojna velikog finala. Ali, tako su igrali do sredine druge četvrtine kada se sve promenilo.
Slovenci su pokazali zašto su došli do borbe za zlato i zašto su pre toga izbacili glavne favorite Špance, predvođeni Goranom Dragićem. Čudesni NBA as je bio neverovatan, cepao je mrežicu iz svih pozicija, vezivao trojke i ubacio 26 poena za poluvreme! U finalu Evrobasketa – partija istinskog majstora košarke, novog šampiona!
Početak je bio u znaku centara Srbije, sa jasnom namerom da iz reketa, gde smo bili nadmoćniji, dolazimo do prednosti. Najpre je to radio Kuzmić (svih šest uvodnih poena “orlova”), pa Bobi Marjanović, a obojica su trpeli udarce rivala. Međutim, trebalo je više Bobi da se koristi, jer za njega gotovo niko nema rešenje i skoro bez greške šutira slobodna bacanja.
Raspucani i razigrani bili su i jedni i drugi, kao da su bili željni dokazivanja na najvećoj sceni.
Bogdan je išao i preko trojice, uspešno, imao je dobru rolu i Birčević, vodila je Srbija sa od 8:7 od četvrtog minuta, ali je najviše imala plus pet. Bilo je 18:13 u osmom minutu i nikako “orlovi” nisu mogli rezultatski da se odlepe. Svaki put bi se “zmajčeki” uspešno vraćali i imali spreman odgovor.
Bilo u vidu trojki Prepeliča, bilo u prodorima magičnih Dragića ili nove zvezde Dončića… Zato se sve promenilo u njihovu korist u drugoj deonici, u kojoj su stekli i dvocifreno vođstvo.
Za 30-tak sekundi su napravili tri faula i posle više od pet minuta nijedan. Za to vremu su naši košarkaši brzo izašli iz bonusa, dok su Slovenci sve pogađali i šutirali 8/8. Prepelič je pogađao trojke iz svih pozicija, i sa više od osam metara, Dragić je poput munje bio nezaustavljiv u prodorima i šutu, a Dončić je jednim zakucavanjem, bez straha od čuvara ispred sebe, pokazao kakav je igrač.
Iako je Bogdan u 12. minutu pogodio prvu trojku za evropske i olimpijske vicešampiona (25:25), za njim drugu Birčević, serijom 11-0 Slovenci su otišli na 38:28 za tri minuta. U tim trenucima je selektor Sale Đorđević sa nižom petorkom bez klasičnog centra, sa Mačvanom na “petici”, pokušavao da parira…
U četiri navrata je rival bežao na plus 11 (najveća razlika u prvom poluvremenu), ali su prvo Mačvan, pa onda Gudurić sa dve vezane trojke hvatali korak i smirivali protivničke nalete. Bilo je i čudnih sudijskih odluka poput one da jedan od arbitara pokaže faul u napadu, a njegov kolega simuliranje Lučića i tehničku našem krilu.
U kakvom su Slovenci bili ofanzivnom raspoloženju, a Đorđevićevi puleni ne baš na odbrambenom nivou koji selektor traži, 47:56 na poluvremenu nije izgledalo tako loše i pored velikog broja primljenih poena.
I u nastavku je “Dragon” rešio da “bljuje vatru”… Na odmor je otišao sa 26 poena i vrlo brzo je došao do 31. čime je premašio karijere u dresu reprezentacije (prethodno je bio 30). Ali, kada je on stao i kada se povredio Dončić u 26. minutu, kome je u doskoku stradao levi zglob, Slovenci nisu znali šta da rade.
Stao im je šut, Prepelič je šutirajući trojke promašivao obruč i to je bio znak da “orlovi” polete, na krilima igrača sa klupe! Micić, Mačvan i Bogdanović su smanjivali razliku, nervoza je zahvatila rivale, na šta se nadovezao Štimac da iz reketa primakne našu reprezentaciju na 61:63u 28. minutu.
U tim trenucima je petorka u kojoj je još bio Birčević vraćala Srbiju u život, ali i propustila momenat da dođe do preokreta… Upravo je bivši krilni centar Partizana pogodio trojku, i onda Bogdanović da se sa tribina zaori “Srbija, Srbija” kada je na semaforu zasijalo 67:69, da bi se u odlučujuću četvrtinu ušlo sa minus četiri – 67:71.
Tamo smo dugo bili bez koša, Jaka Blažič se pobrinuo za osam razlike na šta su odgovorili Mačvan trojkom, te Micić i Bogdan prodorima za 74:77 sedam minuta pre kraja. Potpuno se rasplamsala borba, jer je na pomolu bio finiš za infarkt… Bogdana je bolela noga, povređeni Jović se nije ni vraćao na parket od uvodnih 15 minuta i euforija je dostizala vrhunac, koju je “zakuvao” Mačvan sa dva vezana koša, i te kako bitna, za prvo vođstvo (78:77) od 13. minuta (28:27)! I za Saletovu proslavu kakvu nismo imali priliku da vidimo do ove borbe za zlato.
Kapitenski je povukao tada u finalu za prepričavanje, vratio se Bogdan i pored bolova, ali je Kumić promašio dva penala, dok je Prepelič bio precizan iz trka za 82:84 na nešto više od dva minuta pre kraja. Bogdanu nije prošla trojka, ni Mačvanu, na drugoj strani Rendolf i Prepelič nisu grešili, i potvrdili su da istorijski pehar ide u Sloveniju!
SRBIJA – SLOVENIJA 85:93 (22:20, 25:36, 20:15, 18:22)
Hala: “Sinan Erdem”. Gledalaca: 12.095. Sudije: Maranjo (Brazil), Sahin (Italija), Konde (Španija).
Srbija: Mačvan 18, Bogdanović 22, Lučić 9, Milosavljević 2, Birčević 8, Štimac 2, Lazić, Micić 4, Gudurić 6, Jović 2, Kuzmić 6, Marjanović 6.
Slovenija: Rendolf 11, Rebec, Dragić 35, Nikolić 4, Prepelič 21, Murić 5, Blažič 7, Vidmar 2, Zagorac, Dimec, Čančar, Dončić 8.
