Rođenje Bogomladenca je najavila zvezda, kojom su se rukovodili mudraci bila je, u stvari, jedna posebna pojava (pojavivši se, po svetom Dimitriju Rostovskom, još na Blagovesti). Sveti Teofilakt Ohridski veli: „Kada iđahu mudraci, iđaše i zvezda, kada oni odmaraše, ona stajaše.“ Nijedno nebesko telo se ne kreće iz pravca sever-jug (pravac Jerusalim-Vitlejem) već samo istok-zapad, stoga Vitlejemsku zvezdu i ne treba objašnjavati prirodnim putem, astronomijom. Dolazak mudraca od istoka samo je dokaz da su Mesiju očekivali svi narodi, a ne samo Jevreji, i da je Mesija došao da spase sve ljude o čemu govori psalmopojac David, proroci Isaija i Mihej, kao i apostol Pavle u poslanici Rimljanima.
Simbolika rođenja Bogomladenca Hrista na popis stanovništva sazvanog na zahtev cara, jeste da će i Hristos, Car slave, popisati u Knjigu Života, Knjigu Jagnjetovu, sve verne podanike svoje. U porti Saborne crkve Hristovog Rođenja nalazi se pećina-paraklis gde se čuvaju mošti 14.000 vitlejemskih mladenaca koje krvožedni car Irod pobi ne bi li među njima ubio i Bogomladenca Hrista. U Starom zavetu za Boga ginu pravednici, a u Novom zavetu, vidimo, prvo deca, ali i oni koji su čisti srcem kao deca, kaže Sveti vladika Nikolaj Srpski.
U Vitlejemu je danas i crkva podignuta iznad Bogorodičinog bunara sa koga je sveta porodica čudesno zahvatila vodu i posle Sretenja Gospodnjeg krenula put Egipta. U blizini Vitlejema, gde su pastiri čuli od anđela da se u gradu Davidovom rodio Spasitelj sveta, crkvu je podigla carica Jelena, 326. godine, posvetivši je obručniku Josifu. Preko puta je polje Voaz, na kome je car David čuvao svoja stada kao dečak, bio pomazan za cara od proroka Samuila, i na megdanu ubio filistejskog diva Golijata. Na ovom polju je i starozavetni patrijarh Jakov čuvao svoja stada. Nedaleko je i manastir posvećen Svetom Teodosiju Velikom u Jerusalimskoj, Judejskoj pustinji, gde su Mudraci sa Istoka prenoćili tri noći, vrativši se drugim putem, izbegavši tako susret sa cerem Irodom u Jerusalimu.
Vitlejem je danas grad pod palestinskom upravom ograđen od Jerusalima desetometarskim betonskim zidom. Ipak poklonika nikada više nije bilo nego sada. U Svetu Zemlju se ne ide zbog geografije i istorije, mada i toga tamo ima, već se na sveta mesta ide zbog sabornosti Crkve pravoslavne i liturgičkog jedinstva.
Domaćin i svi ukućani na Božić oblače najsvečanije odelo, i odlaze u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe u crkvi se prima nafora i prvo se ona uzima na Božić. Ljudi se pozdravljaju rečima: “Hristos se rodi!” i otpozdravljaju: “Vaistinu se rodi!” Valja napomenuti da se ovako pozdravlja i govori sve od Božića do Bogojavljenja.
Položajnik – Na Božić, rano pre podne, u kuću dolazi specijalni gost, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik, i on se posebno dočekuje u kući, i zove se položajnik. Položajnik pozdravi dom Božićnim pozdravom, ljubi se sa ukućanima i odlazi kod šporeta. Otvara vrata na šporetu ili peći, ranije na ognjištu, džara vatru i govori zdravicu: “Koliko varnica, toliko srećica, Koliko varnica toliko parica (novca) Koliko varnica toliko u toru ovaca, Koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, Koliko varnica, toliko gusaka i piladi, A najviše zdravlja i veselja, Amin, Bože daj”.
Položajnik simvolički predstavlja one Mudrace koji su pratili zvezdu sa Istoka i došli novorođenom Hristu na poklonjenje. Domaćica posle toga posluži položajnika, i daruje ga nekim prikladnim poklonom. On je čovek, koji na Božić, i za celu narednu godinu donosi sreću u kuću.
Rano ujutro na Božić posle Svete Liturgije, domaćica zamesi testo od kojeg peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja zlatni, srebrni ili obični novčić, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena, iznosi se na sto gde je već postavljen Božićni ručak. Domaćin od pečenice za Božić seče najpre levu plećku, glavu i deo od rebara. Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, preda nekom mlađem kadionicu koji kadi celu kuću. Peva se božićni tropar i čita se “Oče naš”. Kad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se okreće kao slavski kolač i na kraju lomi. Ona se lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Kada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.
