Kraj godine je vreme za prisećanje svega što se desilo, radilo i slušalo kako ove tako i prethodnih. Iako su od tada stasale generacije i generacije klabera, solo koncert grupe Stereo MC’s 2001. godine se i dalje prepričava i pominje kao velika žurka koja je najavljivala neka nova vremena na početku novog veka. 
I tad, i pre toga ali i sad, jedino je bilo bitno ono što je ovaj bend želeo i hteo da nam poruči – gonna get myself connected. Zato nam ovaj dvojac ponovo stiže u Beograd, 30. decembra.
Današnji dvojac Rob Birč i Nik „The Head“ Halam još od sredine osamdesetih zovu na ples. Iako stasom i stavom, a bogami i imenima, deluju kao da su ispali iz nekog Gaj Ričijevog filma. Najavljivani su kao jedan od najboljih britanskih hip hop dua svih vremena. Međutim, velika je greška ograničiti ih samo jednim žanrom. Da, Rob repuje stihove, parole i svoje životne filozofije preko matrica, ali te matrice su i funk, i electro, a neretko odu i u nešto brže i tvrđe.
Svoje početke ipak vezuju za početak onoga što ćemo kasnije zvati dance muzika. Njihov rodni Notingem geografski nije mnogo daleko od Mančestera, grada koji je zahvatila groznica house muzike, a taj talas je toliko zapljusnuo ovaj veliki grad, da je očigledno dobacio i do njih samih, pa su Stereo MC’s nastavili da rade i razvijaju ono što su tada uspešno radili Happy Mondays. Ali opet drugačije, i na svoju fintu i caku.
Ta finta je i dovela do toga da nastane album sa istoimenim kultnim hitom „Connected“. Te 1992. pesma je izlazila iz svih zvučnika, prodavnica ploča ali i frižidera. Popela se na drugo mesto najprodavanijih izdanja godine, a sam hit uz prepoznatljivo početno dozivanje je-je-je postalo je hit koji je već trideset godina tajno oružije svakog ozbiljnog DJ-a koji se sprema da podigne temperaturu za nekoliko stepeni na danceflooru.
Sećamo se spota i mršavog riđeg Engleza u teksas jakni koji nas tera da se spojimo. Ta slika je obišla ceo svet. Album se našao u knjizi „1001 album koji morate poslušati pre nego umrete“ a osvojio je i Brit nagradu za najbolji te godine.
Sama pesma je nastala nakon celodnevnog druženja. Nik „The Head“ je otišao da spava, ali Rob je ostao celu noć i igrao se na danas gotovo neupotrebljivim mašinama, počev od komodora do raznih kasetofona. Lepio je, sekao, brisao, udarao ritam i stvorio bit i melodiju koja će ostati za sva vremena. Nakon njegovih rap linija stiglo je proviđene u vidu anđesokog vokala Ket Kofi koja je otpevala svoj deo pesme.
Pesma ima univerzalnu temu i poziva na spajanje i mir jer i tad, kao i danas, svet je bio jedno čudno i mračno mesto prepuno sukoba. Stvarnost je bila siva, a oni su želeli da je oboje svojom muzikom.
Iako je ideja za pesmu o jedinstvu bila spontana, ona je u velikoj meri u skladu sa misijom grupe. „Svesni smo da želimo da vam sipamo ‘nešto’ u našu muziku“, rekao je Nik jednom prilikom. „Sviđa nam se ideja da širimo dobre vibracije na način na koji je to činio Bob Marli. On je stigao do miliona ljudi na nežan način. Ne možete uvek da porukom udarate ljude u glavu. Subverzivnije je, na neki način, pustiti pozitivne vibracije da ulaze u mozak ljudi i možda menjaju svoj način razmišljanja“.
Bend je nakon ovoga nastavio da radi i stvara. Nizali su se hitovi „Deep, down and dirty“, „We belong in this world together“, „Set it of“, „Black gold“ i mnogi drugi.
Od njihovog prvog solo nastupa u Beogradu je prošlo tačno 22 godine. Sećamo se te 2001, tih osmeha, odličnog gruva i zvanja bend na čak tri bisa. Koncert je naravno bio sold out, a o tome kolika je pomama za ulaznicama bila, i koliko se telefona okretalo sa pitanjem – „je l’ možeš please dve da mi nabaviš“ može film da se snimi, ili makar sezona serije.
Pretposlednjeg dana ove 2023. godine, 30. decembra u Luci Beograd, očekujemo sve to, a možda čak i više, jer svima nam je potrebno da se ponovo osetimo povezanima preko muzike i dobrog ritma.
