Od 17. avgusta, građanima koji otvore tekući račun, banke će kao osnovnu karticu besplatno izdavati domaću “dinu”, a osim nje, ali isključivo na zahtev klijenta, moći će da dobiju i ostale kartice internacionalnih kartičnih sistema, kao dopunske. Novine od decembra očekuju i male trgovce kojima će banke morati da dostavljaju detaljne izvode o troškovima koji se odnose na bezgotovinske transakcije, POS terminale…
Osim toga, sve osnovne kartice koje ističu posle 17. avgusta, moraće kada isteknu da budu zamenjene domaćom “dinom”, s tim da ukoliko je reč o internacionalnim ( “viza”, “masterkard”…), one će moći da budu obnovljene, ali na zahtev klijenta, a ne voljom banke i to kao dodatne, piše Blic.
Na taj način, kako je predviđeno Zakonom o međubankarskim naknadama, obezbediće se da Narodna banka Srbije uređuje, kontroliše i unapređuje nesmetano funksionisanje platnog prometa u zemlji. Ukoliko bi da nastupe kao domaći kartičari, strane kartičarske kuće moraće da se registruju u Srbiji i obezbede licencu kao što su to uradili i u EVU i drugim velikim tržištima.
Samo tri odsto transakcija karticama u inostranstvu
U Srbiji čak 97 odsto ukupnih transakcija karticama obavlja se za plaćanja u zemlji, dok samo tri odsto u inostranstvu. Međutim za čak 87 odsto tih transakcija celokupna obrada obavlja se u platnim sistemima van naše države, a da naše nadležne institucije nemaju nikakav nadzor u njihov rad. To će se promeniti stupanjem na snagu Zakona o međubankarskim naknadama, kojim će se smanjiti međubankarske naknade, masovnije korišćenje domaće “dina” kartice, za koju se obrada, notiranje i poravnjanje svih transakcija obavlja u platnom sistemu u zemlji. Očekivanja su i da će mali trgovci, zanatlije biti u boljem položaju nego što je slučaj sad i da će krenuti masovnije da omogućavaju potrošačima upotrebu kartica. Inače, prošle godinena ime troškova obrada transkace u inostranstvu iz Srbije je otišlo 32 miliona evra.
Visoki troškovi za male trgovce i zanatlije
Do sada mali trgovci i zanatlije najčešće nisu prihvatali kartična plaćanja i nemaju POS terminale zbog visokih troškova prihvatanja platnih kartica na njihovim prodajnim mestima. Naime, banka koja postavlja POS terminal za prijem kartica kod trgovca, plaća međubankarsku naknadu koja je izdala karticu potrošaču, banci izdavaocu. Ovu naknadu pak, banka prihvatilac prevaljuje na trgovca, preko trgovačke naknade. Iznos trgovačke naknade zavisi od pregovaračke moći trgovca, pa se u praksi dešava da veliki trgovinski lanci dobijaju povoljnije ponude banaka, od malih.
Od 17. decembra niže međubankarske bankarske naknade
U našoj zemlji međubankarske naknade značajno su više od onih koje su bile u Evropskoj uniji, pre zakonskog ograničavanja. Od 17 . decembra i u periodu od šest meseci umesto 1,1 odsto pa i do dva odsto, naknade će biti smanjene i naplaćivaće se maksimalno od 0,5 odsto za debitne i 0,6 odsto za kreditne kartice. Od 17. juna 2019. međubankarske naknade u Srbiji biće na evropskom nivou, odnosno biće ograničene na 0,2 odsto kod tansakcija debitnom karticom, odnosno 0,3 odsto u slučaju plaćanja kreditnom karticom.
A kako to sada funkcioniše u praksi?
Kada potrošač koristi platnu karticu za plaćanje trgovac ne dobija pun novčani iznos za prodatu robu i usluge, već iznos umanjen za trgovačku naknadu. Koliko to iznosi? Za prosečnu sumu od 1.800 dinara, koliko iznose plaćanja karticama to je 2,16 dinara za domaću “dinu”, 8,2 dinara za “vizu” i 12 dinara za “masterkard”.
“Dina”
U Srbiji ima oko dva miliona izdatih “dina” kartica, njime se može plaćati u Srbiji i preko interneta kod domaćih prodavaca. Narodna banka Srbije radi sa kineskim Unionpej karticom na kobrendiranju, kako bi u unutrašnjem platnom prometu radila kao Dina, a u inostranstvu kao Unipej i tako će moći da se koristi na POS terminalima koji prihvataju ovu karticu. Inače, većina zemalja u svetu ima svoje nacionalne platne kartice koje su dominante u domaćem platnom prometu, a u najvećem broju imaju kobrending sa najvećim međunarodnim kartičarima “Visom” i “Masterkard”.
