U Skupštini Srbije u toku je rasprava o zakonu o zaštiti potrošača. Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić objašnjava na koji način je predviđeno da se van suda dogovaraju trgovac i oštećeni potrošač, kolike kazne prete trgovcima za kršenje zakona, hoće li biti lakši put za zamenu oštećene robe.
Prošle godine, imali smo više od 22.000 potrošačkih prigovora, od toga vansudki su rešena samo dva slučaja. Jedna od najznačajnijih novina, koja se nameće trgovcima jeste da će morati da učestvuju u vansudskim sporovima sa kupcima.
Ministarka trgovine, turizma i telekomunikacija Tatjana Matić rekla je gostujući u Dnevniku RTS-a da praksa vansudskog poravnanja trgovaca i potrošača postoji u zemljama EU, i da će obaveza trgovaca da učestvuju u tom procesu poboljšati statistiku.
“Zaštita potrošača je do sada bila u većini slučajeva usklađena sa direktivama EU, ali sad idemo na potpuno usklađivanje. Suština je da se potrošaču pre nego što uđe u sudske troškove kroz medijaciju omogući da dođe do sporazumnog poravnanja sa trgovcem”, rekla je Metićeva.
Prema njenim rečima, postoji zakonska obaveza trgovca da učestvuje u vansudskom poravnanju, tako da ako to ne želi, kazna je 50.000 za pravno lice, za odgovorno lice u pravnom licu 8.000 dinara, a za preduzetnike 30.000 dinara.
Napominje da su kazne u sudskoj praksi od 300.000 do čak dva miliona dinara.
“Ono što će svakako naterati trgovce da učestvuju u vansudskom poravnanju su zakonska obaveza i kazne”, naglasila je i dodala da posao medijatora neće biti da natera trgovca već da posreduje između trgovca i potrošača, a nateraće ga prekršajni nalog i kazna koja mora da se plati.
Marićeva je precizirala da Zakon stupa na snagu tri meseca od objavljivanja u Službenom glasniku i u periodu od godinu dana uspostaviće se mehanizam vansudskog poravnanja i mehanizam naplate.
Svaki peti prigovor odnosi se na kupovinu obuće. Reklamacije su uglavnom odbijane.
“Ovaj zakon je nastao kao posledica analaliza efekata zakona iz 2014. Imali smo ogroman broj pritužbi, malo rešenih sporova. Mnoge pritužbe trgovci odbijaju kao neosnovane. To više neće biti moguće, jer će trgovac morati da dokaže da je obuća, odnosno roba neadekvatno korišćena”, istakla je ministarka Matić.
Zašto sve trgovci odbijaju reklamaciju
Često se dešavalo da trgovci odbijaju reklamaciju jer proizvod nema originalnu ambalažu, što je takođe, kako kaže, ovim zakonom regulisano.
Velika novina je zabrana pozivanja telefonom, oglašavanja faksom ili elektronskom poštom od strane trgovaca koji nude robu.
Ministarka je objasnila da će se uspostaviti registar “Ne zovi” i svi potrošači koji ne žele, moći će da daju kod svojih operatera svoje podatke da ne žele takve pozive, međutim, potrebno je da građani, ako su dali saglasnost trgovcima za pozive da i tamo prijave da ne žele više da ih pozivaju.
Napominje da su ovim zakonom obuhvaćene i deklaracije koje moraju biti dostupne svim građanima.
Kada je reč o majstorima, oni će prvo morati da procene da li će popravka koštati više od 5.000 dinara, i ako je skuplja od te sume moraju da naprave predračun.
Ambasadori država EU danas odlučuju o tome hoće li Srbija i još pet zemalja biti uklonjene sa tzv. zelene liste epidemijski bezbednih zemalja.
Ministarka turizma kaže da ćemo moći da putujemo pod znacima navoda normalno u odnosu na kovid situaciju. “Svi znamo da je nophodno ili da ste vakcinisani ili pi-si-ar negativni. Zdravstvena situacija u Srbiji se alarmantno pogoršava i to će sigurno uticati na odluke koje će danas biti donešene”, navela je Matićeva.
Prema njenim rečima, Češka je već stavila Srbiju na crvenu listu i oni sada zahtevaju za nevakcinisane građane Srbije pored pi-si-ar testa i karantin.
“Mnogo je značilo da smo bili na zelenoj listi za putovanja za naše građane, činjenica da ćemo verovatno da se se vratimo na crvenu listu će otežati putovanja, vakcine koje priznaju u EU biće prihvaćene, za ostale će biti potrebni pi-si-ar testovi, možda će neke zemlje zahtevati i karantin, sve zavisi od države do države”, naglasila je ministarka i apelovala na građane da pre putovanja u određenu zemlju provere koji su uslovi za ulazak jer se oni menjaju iz dana u dan.
