Stručnim usavršavanjem, višedecenijskim iskustvom i teorijom do unapređenja poslovanja ogranka.
Tomislav Petrov, rukovodilac poslova operativno-tehničke pripreme u Termoelektrani „Kostolac A“, redovno piše za časopise koji se bave tehničkom dijagnostikom u mašinstvu i energetici. Kao autor više od 30 radova iz ovih oblasti, redovni je učesnik stručnih skupova i seminara.
− Radovi za seminare pišu se timski, koristeći svoja iskustva uz teoriju, na koju se data tema i odnosi. Ono što je najznačajnije, stručni seminari omogućavaju da se upoznamo sa načinom rada u drugim kompanijama, što nam omogućava da unapredimo načine održavanja u samom EPS-u. Mislim da je pohvalno što se u našem ogranku posvećuje mnogo pažnje ovom segmentu i što se neguju brojni vidovi stručnog usavršavanja. Uz rad, brojne kolege su uspevale da završe i akademske i strukovne studije, kao i da odbrane magistrature i doktorate – kaže Petrov.
On podseća da je kontinuirano usavršavanje u savremenom mašinstvu i energetici neminovnost, jer tehnologija se kreće krupnim koracima.
− Početak mog rada bio je 1979. godine, kada sam nakon završetka srednje škole počeo da radim u tadašnjoj Termoelektrani „Kostolac“, odnosno sadašnjoj TE „Kostolac A“. U to vreme postojao je samo blok A1, dok je blok A2 bio u izgradnji. Počeo sam da radim u Sektoru mašinskog održavanja, učeći o svim pojedinostima koje se tiču turbina, pumpi… U tom periodu sam bio angažovan i u domenu rada sa mladim generacijama, kao i na radnim akcijama širom tadašnje Jugoslavije. Nakon toga, završio sam i Višu tehničku školu u Požarevcu, kao i fakultet. Usledilo je i obrazovanje na postdiplomskim studijama, gde sam stekao i magistarsko zvanje. Tema mog magistarskog rada je bila dijagnostika rotornih bagera – objašnjava Petrov.
On dalje navodi da su se doktorske studije same nametnule kao logičan razvoj događaja.
− Upisao sam i ove studije na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu, gde mi je preostala još i odbrana doktorskog rada. Tema na kojoj ću doktorirati tiče se tehničke dijagnostike složenih sistema u termoelektranama. Dijagnostika zahteva odgovor zašto je došlo do određenog kvara ili defekta, da bi se zatim otklonilo ono što je bilo problem, a sam uređaj nastavio da radi neometano. U ovom slučaju radi se o funkcionisanju termoelektrana i proizvodnji električne energije, tako da se u mojoj doktorskoj disertaciji nalazi višedecenijsko iskustvo, kao i teorija koja postoji u svetu o održavanju energetskih objekata. Tu se nalaze i ideje i način rada u termoelektranama, koji ima cilj da su uređaji ispravni i spremni za rad – kaže on.
Petrov objašnjava da se sva dijagnostička tehnika iz oblasti održavanja termoelektrana koja postoji danas koristi i kod nas. Najviše pažnje odlazi na preventivan rad u održavanju sa ciljem da se broj neplanskih zastoja svede na minimum. On ističe da su u ogranku na raspolaganju razni dijagnostički uređaji, merni instrumenti, digitalne kamere i slično, pa može da se kaže da je spoj prakse i teorije koja vlada u svetu prisutan i ovde.
Razvoj informacionih tehnologija i interneta prvenstveno je omogućio da se i razmena informacija i iskustva odvija znatno brže nego ranije:
− Tehnika se brzo razvija, a sam internet dosta pomaže da dođemo do tih specifičnih novih saznanja. Posebno su važne poseta raznim tehničkim seminarima i konferencijama, kao i pohađanje određenih kurseva i obuka – smatra Petrov.
Autor stručnih knjiga
Zajedno sa kolegama, pre svega sa mentorom prof. dr Živoslavom Adamovićem, Tomislav Petrov je napisao i nekoliko knjiga, koje su namenjene da pomognu studentima, ali i inženjerima i radnicima, da bolje upoznaju ovu oblast i da to primene u svakodnevnom održavanju velikih sistema kao što je i termoelektrana. To su knjige: „Restrukturiranje i preprojektovanje održavanja tehničkih sistema“, „Industrijsko inženjerstvo i menadžment“ i „Indikatori performansi održavanja mašina u kompanijama“.
