U Galeriji savremene umetnosti 10.2.2022. godine otvorena je izložba slika i grafika Željka Ivanovića, slikara iz Velikog Gradišta.
Ivanović se bavi slikarstvom više od 25 godina. Pored slikarstva bavi se i grafikom i ikonopisom. Imao je sedam samostalnih izložbi u Velikom Gradištu, Kučevu, Golipcu, Požarevcu i Beogradu, i više grupnih – 2016, 2020. izlagao je na Bijenalu minijature Majdanart, Majdanpek, Beograd, 2018, 2019,2020. učestvovao na izložbi Grafika malog formata, Grafički kolektiv, Beograd, takođe i 2020, 2021. učestvovao na izložbama Grafika malog formata, galerija La Vista, Novi Sad.
Izložbu je otvorila istoričar umetnosti, viši kustos Narodnog muzeja, Marina Radosavljević, koja je tom prilikom između ostalog rekla: „Željko Ivanović je zaokupljen verističkim prikazom slika stvarnosti – sa romantičarskim prizvukom on nas vodi kroz ruralne predele i šumovite krajeveprema kojima pristupa sa osećajem strahopoštovanja dok predstavlja eterično svetlo koje kaskadno preliva pejzaže sa podjednakom zastupljenošću neba i zemlje. Ivanovićev pogled na vatrenu jesenju scenu obuhvata šume, planine, reke i jezera svog kraja slaveći jedinstvene netaknute, prirodne lepote i ujedno iskazujući želju za individualizmom i povezanošću sa svetom koji je i materijalni i metafizički. Dok portretiše, prostorom slike uvek dominira lice – svet tišine, bez suvišnih ukrasa i slučajnih prolaznika. Pogled sa platna odražava intimnu ispovest portretisanog, ali onog što slika. Zaustavljeni u vremenu, otrgnuti od zaborava, jedno lice i jedan trenutak postaju portret. Mrtva priroda sačinjena od voća, posuđa, tkanine i harije, Željku Ivanoviću omogućila je veću kontrolu kompozicijskih načela, proporcija i harmonije u svrhu ostvarivanja umetničkog sklada. Ove slike pretpostavljaju melanholiju, ali pre nje, ovde ima šarma koji svetlost ostavlja na površini voća, zdela, bokala i čajnika.
Osim na platna, Ivanović prenosi svoje teme i na štamparski list. Grafika jelikovna grana koja pruža najviše prostora za eksperimentisanje, igru slučajnosti i razvijanjasposobnosti gde autor u potpunosti ne može kontrolisati proces nastanka rada, već jekonstantno u neizvesnosti. Nastavak interesovanja za pejzaž sa maslinanjacima i vrbacima ili samim drvetom kao centralnim motivom, na Ivanovićevim grafikama dopunjen je motivom mrtve prirode koja ga podjednako zaokuplja i u slikarskom mediju. Tehnika bakropis, bakrpis-akvatinta omogućava da se istraže likovni problemi: kompozicija, odnos svetlosti i senke, valerske vrednosti, materijalizacija.“
Izložba je otvorena za posetioce do 2. marta. Ulaz je slobodan.
