Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede kaže za RTS da u EU postoji inicijativa da se za rokove proizvoda, pored “upotrebiti do” i “najbolje upotrebiti do”, uvede i navod “najbolji kvalitet do kraja”.
Očekuje da će navođenje nutritivne deklaracije biti obavezno, kao i navođenje zemlje porekla za mleko, kod proizvoda čiji je glavni sastojak mleko i nekih proizvoda čiji je glavni sastojak meso.
EU je najavila još pre godinu dana da će promeniti označavanje hrane. Jedna promena odnosi se na oznake porekla, jer im se neki prehrambeni proizvodi nude kao domaći, a sirovine od kojih su proizvedeni su uvozne. Navođenje zemlje porekla na deklaraciji obavezno je za sveže i zamrznuto meso, jaja i ribu i ta lista biće proširena.
Tada je najavljeno da će ove godine biti promenjena oznaka hranljivosti proizvoda i oznake za rok trajanja hrane.
Branislav Raketić iz Ministarstva poljoprivrede rekao je u Jutarnjem programu da su propisi u Srbiji u skladu sa propisima EU, i zelenom agendom, gde je jedan od ciljeva manje bacanja hrane.
“Mi bacimo oko 300.000 tona hrane, a najveći deo se baca u domaćinstvima”, navodi Raketić i napominje da je jedan od razloga nerazumevanje navoda za rok trajanja.
Prosečan kupac ne razlikuje “upotrebiti do” i “najbolje upotrebiti do” nekog datuma.
Namera je, kako dodaje, razdvojiti navode koji će predstavljati aspekt bezbednosti i aspekt kvaliteta.
Objašnjava da se navod “upotrebiti do” odnosi na hranu koja je lako kvarljiva, koja može da nakon određenog perioda predstavlja rizik za bezbednost ljudi.
“To su obično mleko, meso, sveže salate, obroci spremni za jelo. Nakon tog roka se baca hrana”, kaže Raketić.
Navodi kod hrane koja nije kvarljiva sa mikrobiološkog aspekta predstavljaju aspekt kvaliteta, objašnjava Raketić.
Inicijativa da se uvede navod “najbolji kvalitet do kraja”
Obično je nakon isteka roka “najbolje upotrebiti do”, kako ističe, ta hrana i dalje bezbedna, ali je izgubila neku svoju osobinu, kao što su aroma, boja, tekstura, ali ne predstavlja rizik po zdravlje.
“Evropa je sada krenula sa izmenama tih navoda, jer očigledno nisu bili dovoljni za razumevanje potrošača”, kaže Raketić.
Sada postoji inicijativa, kako je dodao, da se uvede još jedan navod, “najbolji kvalitet do kraja”, da se vrlo jasno sugeriše potrošačima da se radi o kvalitetu, a ne o aspektima bezbednosti hrane.
“Čak je jedan od predloga da to bude i vizuelno drugačije, da hrana koja može da predstavlja rizik bude označena crvenom bojom, sa ‘upotrebljivo do’, a ova hrana koja ne predstavlja rizik nekom blažom bojom”, napominje Raketić.
Strategija “Od polja do stola”
“Od polja do stola”, strategija koju je pokrenula EU, odnosi se na oznake porekla.
I u Srbiji, navodi Raketić, za neke kategorije je obavezno navođenje zemlje porekla, kao što su meso, voće, med, maslinovo ulje, dok je za druge obavezno ako ima neke navode koji mogu da obmanu potrošača o stvarnoj zemlji porekla.
“U Italiji i Francuskoj su želeli da prošire listu, pre svega na mleko i mlečne proizvode”, kaže Raketić.
Ocenjuje da će to biti prihvaćen predlog i da će biti obavezno navođenje zemlje porekla za mleko i proizvode gde je mleko glavni sastojak, kao i proizvode gde je glavni sastojak meso.
Što se tiče oznake hranljivosti proizvoda, mnogo ljudi je imalo zdravstvene probleme zbog nezdrave hrane.
Raketić kaže da je nutritivna deklaracija do sada bila opciona mogućnost.
Ispostavilo se, kaže, da to treba da se definiše na nivou EU, pa će tu biti izmena u smislu obaveznosti navođenja nutritivne deklaracije.
