Preduzetnicima – paušalcima koji posluju u Srbiji u drugoj polovini 2018. slede novine. I to pet novih pravila – ukoliko predloge Nacionalne alijanse za lokalni i ekonomski razvoj – NALED usvoji Koordinaciono telo Vlade za suzbijanje sive ekonomije. Deo paušalaca kritikuje predloženo. Poručuju da će im neka od rešenja otežavati poslovanje.
Sistem je zastareo i nefunkcionalan, zato iz NALED-a stižu predlozi za izmene. Prvi predlog je da se odlučivanje o tome ko može biti paušalac – automatizuje. Iz NALED-a predlažu da se razvije web-aplikacija koja bi omogućila automatsku proveru da li je neka delatnost paušalno oporeziva i u okviru koje bi se na osnovu zadatih parametara obračunavao iznos poreza i doprinosa koji će preduzetnik plaćati u godini osnivanja, piše N1.
“Prva naša preporuka odnosi se na to da se redefiniše sistem na osnovu kog se utvrđuje da li možete da budete paušalac ili ne i da to zaista danom aplikacije, odnosno danom prijave odmah znate da li ste paušalac ili ne. Da se ne čeka 15 dana, jer ponekad to rešenje može da kasni, dakle to nam je neka prva i ključna preporuka”, kaže direktor tima za regulatornu reformu NALED-a Jelena Bojović.
Ključna izmena odnosi se na to da bi limit od šest miliona dinara trebalo prilagoditi prema delatnostima. NALED smatra da treba razmotriti da li sve delatnosti koje se trenutno vode kao paušalci treba i dalje da imaju to pravo? Iz NALED-a poručuju da bi trebalo ograničiti da paušalac ne može više od 80 odsto prihoda da ostvaruje od jednog klijenta. Takav predlog naišao je na oštre kritike iz redova paušalaca.
“To bi najviše moglo da pogodi IT sektor, gde vi većinski imate da firme rade za jednog jedinog klijenta, recimo ti paušalci imaju jednog jedinog klijenta iz inostranstva ili mnoge firme rade za više klijenata, ali rade preko jedne platforme i ona im jedina isplaćuje novac, u tom slučaju ona je jedini klijent, iako oni imaju na stotine klijenata. To može biti ozbiljan problem i te ljude terate, u krajnjem slučaju, u sivu zonu”, objašnjava poreski savetnik Milan Trbojević.
Još jedna od novina je i automatizacija izrade rešenja Poreske uprave o visini poreza i doprinosa, kako bi se izbegla subjektivna procena poreskog inspektora. Predlog je i da se uplate poreza i doprinosa vrše u celokupnom iznosu na jedan račun, a da se zatim vrši njihova raspodela između Poreske uprave, RFZO i PIO fonda.
“Tražimo da preložimo reformu koja će sa jedne strane da olakša preduzetnicima, automatizovati ova rešenja, a sa druge strane – olakšati Poreskoj upravi, jer postojeće stanje nije održivo”, kaže Jelena Bojović.
Iz NALED-a stiže predlog da preduzetnici koji mesečno prihoduju do 200 evra budu u potpunosti oslobođeni plaćanja doprinosa i poreza u prvoj godini poslovanja ili dok ne premaše taj iznos.
U Srbiji, prema podacima Poreske uprave, posluje – okvirno – 116.800 paušalaca. Prema delatnostima, najviše je taksista – oko 12.500, slede pravni poslovi – sa 10.000 paušalaca, frizeri kojih ima oko 7.500 hiljada, programeri – njih oko 7 hiljada i konsultatni kojih ima oko pet i po hiljada, a izmene mogu da očekuju u drugoj polovini godine.
