Srpska pravoslavna crkva i vernici danas obeležavaju Vavedenje Presvete Bogorodice, jedan od dvanaest najvećih hrišćanskih praznika posvećenih Bogomajci.
Danas se podseća na trenutak kada su sveti Joakim i Ana prvi put uveli trogodišnju Mariju u jerusalimski hram, ispunivši zavet da će je posvetiti službi Bogu. Prema predanju, prvosveštenik Zaharija tada ju je uveo u Svetinju nad svetinjama, gde je ostala u molitvama i postu do dvanaeste godine.
Nakon smrti roditelja, Marija je poverena rođaku Josifu u Nazaretu, gde je primila blagovest arhanđela Gavrila da će roditi Sina Božjeg. Vavedenje je jedan od pet najvećih praznika posvećenih Presvetoj Bogorodici, a slava je mnogih srpskih porodica i manastira Hilandara na Svetoj Gori.
Praznik uvek pada u vreme Božićnog posta, pa je trpeza posna, uz dozvoljenu ribu. U narodu postoji običaj da se ne jedu jela koja se seku nožem, kako bi se izbegla nesreća, a veruje se i da praznična trpeza donosi blagostanje. Bogorodica se posebno poštuje kao zaštitnica porodilja, pa žene koje imaju problema sa začećem često odlaze u manastire na celonoćnu molitvu.
U narodnim verovanjima ovaj dan određuje i rodnu godinu: kiša najavljuje dobar rod, a jak vetar slab.
