Velika subota je drugi dan hrišćanske žalosti posle Velikog petka, dana raspeća Isusa Hrista. Vernici je obeležavaju u tišini i molitvi, sećajući se pogreba Hristovog i njegovog silaska u Ad.
Ovaj dan deo je Strasne sedmice i predstavlja uvod u najveći hrišćanski praznik – Vaskrs. U crkvama vernici celivaju plaštanicu položenu na simboličnom Hristovom grobu, izražavajući poštovanje i tugu, ali i nadu u Vaskrsenje.
Velika subota simbolično označava kraj starog i početak novog vremena, koje će biti obeleženo Hristovim vaskrsenjem.
Posebno mesto u obeležavanju ovog dana ima vekovna tradicija u Jerusalimu. U Hramu Svetog Groba, na Veliku subotu, jerusalimski patrijarh iznosi ugašeno kandilo koje se, prema verovanju, čudesno pali. Taj oganj potom vernici prenose na svoje sveće i dalje u svoje domove i hramove.
Običaji i verovanja
U domovima se privode kraju pripreme za Vaskrs – sprema se kuća, priprema odeća i završava farbanje jaja, najčešće u ranim jutarnjim satima.
U pojedinim krajevima mesi se tradicionalni kolač – vaskršnjak.
Post se i dalje strogo poštuje, najčešće na vodi, uz suhojedenje, bez kuvane hrane.
Velika subota poznata je i pod drugim nazivima, poput Strašna, Zavalita, Crvena ili Dugačka subota, što simbolično podseća na Hristove muke.
Prema narodnom verovanju, na ovaj dan treba učiniti dobro delo ili pomoći drugima, jer se veruje da se dobro višestruko vraća.
Takođe, smatra se da na Veliku subotu ne treba raditi u polju niti obavljati teže fizičke poslove.
