Veliki četvrtak jedan je od najznačajnijih dana u toku Velike, odnosno Stradalne nedelje, u kojoj se, prema hrišćanskom predanju, obeležava početak i završetak stradanja Isus Hrist i njegove zemaljske misije za spas čovečanstva.
Na ovaj dan vernici se sećaju Tajne, odnosno Poslednje večere, kada je Hristos sa svojim apostolima podelio hleb i vino, ustanovivši Svetu tajnu pričešća. Upravo zato, Veliki četvrtak zauzima posebno mesto u pravoslavnom bogosluženju.
Prema jevanđeljima, Hristos je blagoslovio hleb i rekao apostolima da je to njegovo telo koje se daje za oproštenje grehova, a zatim im pružio čašu vina kao simbol svoje krvi Novog zaveta. Ove reči i danas su sastavni deo svete liturgije.
Poseban čin sa Tajne večere jeste i pranje nogu apostolima, čime je Hristos pokazao primer poniznosti i služenja drugima, uz zapovest da ljudi treba da vole jedni druge.
Judina izdaja i Petrovo odricanje
Tokom večere Hristos je najavio da će ga jedan od učenika izdati, što se ubrzo i dogodilo kroz izdaju Juda Iskariotski. Nakon toga, vojnici su ga uhapsili u Getsimanskom vrtu.
Te iste noći, apostol Sveti Petar, iako odan, tri puta se odrekao Hrista pre nego što je zapevao petao, ispunivši tako proročanstvo. Shvativši svoj postupak, duboko se pokajao.
Od Velikog četvrtka pa do Uskrsa u pravoslavnim hramovima ne oglašavaju se zvona, kao znak tuge zbog Hristovog stradanja.
Dan za pričešće i dobra dela
U spomen na Tajnu večeru, Veliki četvrtak je jedan od najvažnijih dana za pričešće vernika koji su postili. To je ujedno jedini dan u Velikoj nedelji kada je dozvoljena upotreba ulja i vina.
Narodno verovanje kaže da se na ovaj dan treba pričestiti, jer se tada opraštaju i najveći gresi, dok se svako dobro delo i milostinja posebno vrednuju.
U mnogim krajevima Srbije upravo na Veliki četvrtak počinje i farbanje vaskršnjih jaja, čime se vernici pripremaju za najveći hrišćanski praznik – Uskrs.
