Pravoslavni vernici danas obeležavaju Veliki petak, najtužniji dan u hrišćanstvu, kada je Isus Hristos osuđen i razapet na Golgoti, žrtvujući se za spas čovečanstva.
Ovaj dan provodi se u tihovanju, molitvi i strogom postu. Mnogi vernici ne jedu ništa, dok drugi poste na hlebu i vodi, poštujući duboku simboliku Hristovog stradanja.
U pravoslavnim hramovima, tokom večernjeg bogosluženja iznosi se plaštanica – platno koje simbolizuje telo Hristovo položeno u grob. Ona se polaže na posebno ukrašen sto ispred oltara, a potom se u tišini i uz zvuke klepala tri puta obilazi oko crkve, što simbolično predstavlja Hristovu sahranu. Vernici zatim prilaze i celivaju plaštanicu sve do sutrašnjeg dana.
Prema običajima, na Veliki petak se zaustavljaju svi teži poslovi, a najvažniji zadatak u domaćinstvu je farbanje uskršnjih jaja. Jaja se tradicionalno boje u crvenu boju, koja simbolizuje prolivenu Hristovu krv, ali i novi život.
Prvo ofarbano jaje naziva se čuvarkuća i čuva se tokom cele godine. Veruje se da ima posebnu zaštitnu moć – čuva dom, zdravlje ukućana i donosi blagostanje.
Narodno verovanje kaže i da vremenske prilike na Veliki petak mogu nagovestiti rodnu godinu – kiša znači slabiji rod šljiva, dok sunčano vreme najavljuje bogatu sezonu voća.
Veliki petak ostaje dan duboke tuge, ali i vere u vaskrsenje i novi početak.
