Ostaci mamuta stari milion godina, rimske terme, carski mauzolej, amfiteatar sa 12.000 mesta – sve to je smešteno u najatraktivniju destinaciju za turiste koji posećuju Braničevski okrug.
Srpsko blago – Arheološki park Viminacijum zvanično je otvoren pre 13 godina, svake godine sve je više turista, ali i novih otkrića i iskopavanja.
Gost Jutarnjeg programa, dr Miomir Korać, direktor Arheološkog instituta u Beogradu i rukovodilac projekta Viminacijum, naglašava da je ovo nalazište pre svega veliki projekat oko koga je okupljena velika i sjajna ekipa od 25 istraživača, gde svako od njih ima svoj prostor koji istražuje.
„Ove godine su imali sjajne rezultate u istraživanju rimske vile Rustike, kuće jednog bogatog rimskog građanina, koji nije živeo skromno, živeo je na nekih skoro 5.000 kvadratnih metara. S druge strane, ono što je nama arheolozima posebno interesantno, radili smo na rimskom legijskom logoru i radili smo istraživanje kloake, odnosno rimske kanalizacije. Običnim ljudima možda to zvuči nezanimljivo, ali za nas arheologe ta istraživanja su jako važna“, objašnjava profesor.
Ne treba zaboraviti da su u Rimu neke od kloaka koje su urađene u doba antike do danas u funkciji. To su arheološke poslastice, ali čim budu završena arheološka iskopavanja, biće poslastice i za turiste, dodaje profesor Korać.
Sve veći broj turista
Broj posetilaca Arheološkog parka Viminacijum je već odavno premašio brojku od 100 hiljada. Možda je malo u poređenju sa posetom, na primer, Pompeje, ali je mnogo u odnosu na broj ljudi koji posećuje našu zemlju. Taj broj se stalno povećava zahvaljujući novim sadržajima, a s druge strane Viminacijum sve više postaje prepoznatljivo ime.
„Holanđani su ga proglasili za jedan od deset najboljih arheoloških kampova iz rimskog perioda što je vrlo značajno. Danas na mreži imate preko milion i po linkova na pojam Viminacijum, što zanči da je postao globalno mesto koje treba videti“, naglašava gost Jutarnjeg programa.
O Viminacijumu piše i svetska štampa. Slogan Si-En-Ena je „Dobro došli u zemlju rimskih careva”. Profesor Korać veruje da će ovaj arheološki park za šezdeset, sedamdeset godina biti najznačajniji svetski lokalitet po saznajnim procesima koje će doneti.
„Viminacijum ima tu privilegiju da na tih 400 hektara ne postoji ni jedna savremena anglomeracija tako da je to u stvari Eldorado za arheologe, čak za trećinu veći od Pompeje. Tako da ćemo imati šta da pokažemo. Istraživački tim Viminacijuma je čak, došao do tog stepena da deponuje artefakte koje danas ne razumemo, ali ostavlja budućim generacijama koje će možda moći da ih protumače, napominje Korać.
Arheološki park posećuje dosta stranih turista i čitav prostor je prilagođen upravo njima. Svih sedam vodiča govore bar dva strana jezika, a posetioci su često zapanjeni cenom posete Viminacijumu.
„Za naše turiste je to možda veliki iznos od 400, 500 dinara, ali stranci su iznenađeni da za pet evra dobijaju vodiča i obilazak od dva sata. U svetu to ne postoji“, naglašava profesor.
Unapređenje infrastrukture
Turistička promocija Viminacijuma zahtevala je ispunjavanje uslova za normalno funkcionisanje. Izrađen je projekat turističke signalizacije iz svih putnih pravaca ka Viminacijumu, a na terenu je i postavljena turistička signalizacija iz pravca od Beograda do Viminacijuma. Sa evropskim brodarima je usklađena satnica plovidbe za posetu lokaliteta. Uvršten je u biciklističku rutu „Atlantik-Crno more“.
„Pokazuje se da samo nešto što je deo neke rute donosi enormno veći broj posetilaca. Mogu se napraviti rute mamuta, rute praistorije, rute antike, ruta srednjeg veka, ali bilo koju rutu da napravite u stvari radite jedan za drugoga“, smatra Korać.
Ministarstvo trgovine i turizma je učinilo značajne napore i preduzelo značajne akcije, no to je sigurno jedna od grana koja će u potpunosti opravdati uloženo.
Simbioza države i arheologije
Država treba da ulaže značajna sredstva u arheologiju, ali arheologija, isto tako, treba da joj vrati, veruje profesor Korać.
„Tim sa kojim radim i ja smo pobornici teze da nije dobro da ono što ste iskopali zatrpate. To su prošla vremena. Ono što ste istražili prezentujte, verifikujte, pokažite sebi i svetu i onda ćete biti vidljivi i za državu i država će imati koristi od toga“, dodaje profesor.
Simbioza države i arheologije je bitna. Mnoge zemlje su napravile značajan turistički bum zahvaljujući arheološkim nalazištima kojima su privukla značajni broj posetilaca.
No, po mišljenju profesora, nije sve samo u novcu, već i u tome da brinući o arheologiji i brinući o tim, takozvanim, ostacima prošlosti, mi, u stvari, pokazujemo svoje lice, zaključuje profesor Miomir Korać na kraju gostovanja u Jutarnjem programu.
