Kao što smo i pislai u prvom delu teksta o Včasima u opštini Malo Crniće, naselja sa većinskim vlaškim stanovništvom su Aljudovo, Vrbnica, Zabrega, Veliko Selo i Kobilje.
Veliko Selo je zbijenog, timočkog tipa i ima dve mahale: Srpsku i Vlašku. Najstariji pomen o ovom selu je na Lengerovoj karti 1717-39 god. zabeleženo kao Wilko selle), a iz 1733. godine u izveštaju eksarha Radakovića (imalo je 14 kuća). Stanovnici Velikog Sela bili su samo Srbi (bez Vlaha) i plaćali su u to vreme (od Požarevačkog Mira) danak Austriji, preko upravnika carskih kameralnih dobara.
Najstariji su oni rodovi koji su se iz Selišta preselili na današnje mesto (Stojakov, Stepanov, Pajkin, Predin, Stojica i Đurica). Međutim, ubrzo posle formiranja sela na današnjem mestu, nalazimo i vlaške rodove (Milivojci i dr.). Danas ima Vlaha 1/5 od celokupnog velikoselskog stanovništva. Kuće najstarijih rodova zauzimaju sredinu sela, a ostali su doseljenici nastanjeni pored njih.
Rodovi su Stojakovići (Kamenjanci) 15 k., slave Sv. Nikolu. Poreklom su iz Kamenice (opštine Pantelej kod Niša), a starije poreklo vode sa Kosova, (od Stojakovića je majka patrijarha Dimitrija 39. vrhovnog poglavara SPC, (1846 – 1930).
Stepanovci (14 k., sv. Andreja), poreklom su od Belog Polja sa Kosova, Predići (30 k., Sv. Andreja), poreklom iz istog mesta odakle su i Stepanovci, Jankovići (2 k., Sv. Nikola), iz Kocana, Erčići (2 k., Sv. Đurđic); doselili iz Mokre Gore (Zlatibor), Stanojevićevi (14 k., Sv. Stevan); doselili iz Vidina (Bugarska), Stevići (16 k., Sv. Nikola); doselili iz Stamince (Petrovac na Mlavi), Cvetkovići (7 k., Sv. Andrija); doselili iz Krajine, Koprivljani (15 k., Sv. Nikola); doselili iz Koprivice u Krajini, Cokonjari (15 k., Sv. Petka); doselili iz Cokonjara (Timok), Janovići (10 k., Sv. Nikola); doselili iz Mirijeva (opština Žabari), Carcokovi (3 k., Sv. Nikola); doselili iz Starčeva (Mlava), Mišići (Mandići (39 k., Sv. Petka), doselili iz Crne Reke, Đakići (10 k., Sv. Arhanđeo); nepoznato poreklo, Nešići (3 k., Sv. Đurđic); doselili iz Rgotine (Zaječar), Kovačevići (Kalajdžići( 22 k., Sv. Nikola); doselili iz Nikolićeva (Crna Reka), Nikolajevići (22 k., Sv. Nikola); doselili iz Ranovca (Petrovac na Mlavi), Milivojevci (13 k., Sv. Jovan); doselili iz Tićevca (Žabari), Krunići (13 k., Sv. Nikola); doselili iz Bresnice (Niški okrug). Nose prezime po ženi Kruni, koja je doseljena iz Krajine i bila rođena sestra čučuk-Stani Hajduk Veljkovoj, Lekići (6 k., Sv. Đurđic); starina iz istog sela kao kod Krunića, Golubovići (17 k., Sv. Verige); doselili iz Stare Srbije.
Vrbnica se nalazi ispod Starog Brda, na levoj strani rečice Čokordina u koju se uliva seoski potok Vrelo. Izvora u selu nema. Selo je timočkog tipa. Podeljeno je na šest mala: Preko Potoka (Vlasi zovu Prsta Sorta), Ciganska, Bugarska, Gornja, Rajkovska i Srednja Mala. U selu je 184 kuće i 334 stanovnika.
Selištem se zove mesto na kome je selo bilo pre 200 godina, odakle se premestilo na današnje mesto. Do selišta je mesto Batići. Na ovom mestu sada njive i prilikom kopanja i oranja nalaze se tragovi starog naselja. Izgleda da je Vrbnica postala pod ovim imenom (Batići) za vreme kneza Lazara. U povelji kneza Lazara pored ostalih sela koja je dao Ravanici nalazi se i selo Batići. Pošto u celom okrugu sada nema sela sa takvim nazivom, to je najverovatnije da je to selo bilo na ovom starom selištu.
Meštani misle da je najstarije vrbničko naeselje bilo u Maloj Vrbnici, kilometar istočno od današnjeg sela. Odatle su se pre 200 godina preselili u sadašnje Selište, zbog Turaka, a ubrzo su se naselili na današnje mesto. Najstariji rodovi koji su došli u Selište, i odatle u današnje selo, bila su dva srpska roda, Milosavljevići i Vojinovići. Zbog toga što su bili usamljeni vremenom su se porumunili. I sada se dobro zna za mnoge vlaške rodove „da su nekada bili Srbi“. Poslednjih godina su se opet posrbili, tako da danas u selu ima Srba u većini.
