Kao što smo i pisali u prethodna dva teksta, naselja sa većinskim vlaškim stanovništvom su Aljudovo, Vrbnica, Zabrega, Veliko Selo i Kobilje.
Kravlji Do se nalazi u dolini koja je sa istočne i zapadne strane zatvorena brdima, kao u klancu.
Meštani koriste vodu za piće samo sa izvora, što je retkost u ovoj oblasti.
U selu ima283 stanovnika (prema popisu iz 2011. godine).
Ne može se pouzdano odrediti kada je postalo ovo selo a ni meštani o tome nisu sačuvali predanja. Da je starije od 200 godina vidi se po tome, što se pominje u spisku sela za vreme austrijske okupacije. Postoji predanje da je ovo selo bio turski čiflik (što se za druga sela ove oblasti ne pominje) i u vezi sa tim su priče o obližnjem Bulinom i Čitlučkom Brdu. Iz predanja se ne može saznati, ipak se priča da su ga osnovali Moša Stojadinović i Stevan Zdravković (koji danas imaju praunuke, starce). Doselili su se sa Kosova, ali se nisu odmah nastavili ovde, nego su neko vreme živeli u Batuši. Po predanju oni su prvi „pobili kolac“ u Kraljevom Dolu pre 145 godina. Priča se da je spahija obećao da će onome, ko naseli Kravlji Do, oprostiti harač, te su ova dvojica ovo učinila. Svakako je i ranije na ovom mestu bilo i ranije isto selo, pa se rasturilo. Na to nas pored priče o „opustelom selu“ upućuje i to što je na Langerovoj karti ubeležen „Kragitol“, što će biti pogrešan naziv za „Kravlji Do“. Godine 1818. selo je imalo samo 7 kuća sa 16 ‘aračkih glava.
Zajednička slava je Sv. Nikola a preslava Sv. Vartolomej.
Jednog žitelja ovog sela sreli smo kada je pakovao drva za ogrev. Pitali smo ga da li se Vlasi i Srbi slažu i ima li razlike. On nam je odgovorio da svi znaju da govore oba jezika, ali da se verni tradiciji, bar u nekim sferama života, najčešće se to vidi u kući, ali i jelima koja su vlaškog porekla.
Toponica leži u dolini kroz koju protiče potok koji prima vodi iz tri izvora: sa Crkvina, sa Žutog Brega i Kurin Kladenca. Osim Selskog i Malo Toponičkog Potoka nalazi se južno i Zaovički Potok i svi se ulivaju u Mlavu osim leti, kada presuše. Pored pomenutih izvora postoje i ovi: Trebezski, Zelinski Kladenci, Pudarski i Zaovički. U seoskom ataru su ova brda: Osoje, Krnaja, Gospodska Dubrava, Stare Novine, Mala Toponica, Batuško Brdo, Čikerac, Đula i Gaj.
Toponica je nešto razređenijeg tipa i sastoji se iz pet mala, nešto odvojenih te se selo približava vlasinskom tipu. Zapadni kraj sela zove se Boljedruže, za njim se pruža Toponička Mala. Od njih je odvojena seoskim potokom treća mala Surdup. Četvrtu malu zovu Donja ili Bugarska. Peta mala je Vodice, novije naselje udaljeno pola kilometra od ostalih mala. U selu ima 969 stanovnika (po popisu iz 2002. godine).
O imenu sela ima više tumačenja ali nisu potvrđena. Jedni pričaju da su ovde nekada rasle topole po kojima je selo dobilo ime. Drugi navode ime sela u vezu sa topovima, koji su se ovde pravili u vreme Karađorđa a treći po topotu, koji se čuje kada se na konju ili sa kolima putuje kroz selo što dolazi od „starih laguma kojih ima ispod sela“.
Za malu, nekada selo, Boljedruže pričaju da je dobila ime po dva hajduka od kojih je jedan bio ranjen, koji su prolazili kroz selo, kome je drugi govorio „hajde bolje druže“.
Vodice su dobile ime po tome što tamo ima malo vode.
Izgleda da je Toponica mlađe naselje, postala svakako u drugoj polovini XVIII veka. Selo je u početku bilo oko pola sata hoda istočno od današnjeg, blizu Mlave. Tu je za vreme Prvog ustanka bilo ko desetak koliba. Zbog poplave su se iselili na današnje mesto a staro mesto nazvali „pustoselinom“.
Za malu Boljedruže* vele da je nekada bilo zasebno selo i ležalo na petnaest minuta severozapadno, pa je po naredbi kneza Miloša, spojena sa Toponiicom. Ovo pričanje potvrđuje Langerova karta na kojoj se nalazi selo „Bolltruzi“ i to na mestu gde je bilo ovo naselje pre nego što se premestilo i spojilo sa Toponicom. Na karti Jovana Bugarskog iz 1845 godine ovo naselje je uneto pod imenom Boljđdrugb.
*Za Boljedruže pričaju stari, da je nekada bilo veliko mesto i da su ga zvali „Malim Carigradom“. Na sabor kod crkve („Crkvina“) vele da je jedne jeseni izašlo 50 (neki kažu 77) mladi, koje su se samo te jeseni udale.
Kada smo posetili ovo selo ovog decembra, nije bilo mnogo izbora da postavimo par pitanja meštanima, jer se većina ušuškala u svoje tople domove. Sreli smo prodavačaicu iz lokalne piljare koja nam je rekla da danas praktično ne postoje razlike između srpskog i vlaškog stanovništva, osim što kada se popije po koja čašica više, prepirke su očiledno među vlaškim meštanima sočnije, bar tako kaže naša sagovornica.
