Država planira da odobri gradnju tri vetroparka u Srbiji, čija je ukupna vrednost oko tri milijarde evra, piše u Nacrtu Programa ekonomskih reformi za period od 2022. do 2024. godine, koji je objavilo Ministarstvo finansija.
U dokumentu se navodi da je novi plan investicija u energetici i rudarstvu vredan oko 17 milijardi evra pripremljen, od čega će 12 milijardi biti namenjeno za vetroparkove, solarne i hidroelektrane.
Kako prenosi Ekapija, osim vetroparka Kostolac snage 66 MW (mega-vata) u vlasništvu Elektro-privrede Srbije, koji se već gradi, moguće lokacije za državne vetroelektrane su Zabela i Kovin-Dubovac, kao i javno-privatno partnerstvo sa kompanijom Fintel Energija za izgradnju vetroparka Maestrale Ring snage oko 600 MW.
Ukupna snaga svih tih projekata je oko 3.000 MW. Maestrale Ring je inače najavljen kao najveća vetroelektrana na kopnu na celom evropskom kontinentu.
Kompanija Fintel energija je najavila je gradnju tog vetroparka u subotičkom ataru početkom 2019. godine. Krajem prošle godine usvojen je i plan detaljne regulacije za Maestrale Ring, a zatim i idejno rešenje, ali se do sada nije pominjalo da će partner u ovoj investiciji vrednoj 700 miliona evra biti država Srbija.
Osim ulaganja u vetar, Srbija prema Nacrtu programa ekonomskih reformi za naredne dve godine u planu ima i velike investicije u solarnu energiju.
Prema Programu, državni projekti solarnih elektrana realizovali bi se na državnom zemljištu gde je više od 200.000 hektara uparloženog poljoprivrednog zemljišta, na kojem je moguća gradnja oko 2.000 MW solarnih elektrana.
Dodaje se da je u okviru ovog plana potpisanog u avgustu ove godine “overen” i Sporazum o saradnji sa američkom kompanijom UGT Renewables LLC sa kojom se pregovara o izgradnji solarnih panela snage oko 1.000 MW, na desetak lokacija u Srbiji površine 2.000 hektara.
Na taj način bi se dobio kapacitet od jednog gigavata električne energije i smanjila emisija CO2 za 1,9 miliona tona godišnje.
U Nacrtu programa se navodi da će se solarne elektrane graditi i na deponijama termoelektrana. Podseća se i da je započeta realizacija državnog projekta promovisanja novog instituta kupac-prodavac, u okviru kojeg je izvršena procena ukupne površine krovova u Srbiji koja iznosi oko 600 km2. Cilj je da potrošači postanu proizvođači struje.
U slučaju realizacije svih projekata iz investicionog plana, ukupna emisija CO2 bila bi smanjena za oko 23 miliona tona, pišeu dokumentu koji je na javnom uvidu do 21. decembra.
Kroz Nacrt programa najavljeno je i da će Uprava za finansiranje i podsticanje energetske efikasnosti, čije je formiranje bilo najavljeno za jun ove godine početi sa radom početkom sledeće godine. Za povećanje energetske efikasnosti, procenjeno je da tokom 2022. godine biti potrebno 57 miliona evra, pri čemu je iznos subvencija 20 miliona.
U Programu se navodi da će za višestambene zgrade koje su priključene na sistem daljinskog grejanja biti predviđen prelazak na naplatu prema potrošnji toplotne energije.
