Smanjenje zagađenja i bolja zaštita životne sredine prioriteti su u poslovanju „Elektroprivrede Srbije“. Ulaganjem u revitalizaciju postojećih i izgradnju novih postrojenja poslednjih godina negativan uticaj rada elektroenergetskih objekata na okruženje mnogo je manji.
O tome je govorio Predrag Cvijanović, šef Službe za upravljanje zaštitom životne sredine u ogranku „TE–KO Kostolac“.
„Služba je podeljena na dva dela, od kojih je jedan zadužen za termoelektrane, a drugi za kopove. U termoelektranama „Kostolac A“ i „Kostolac B“ imamo odeljenja zadužena za upravljanje vazduhom, vodama, pratimo emisije dimnih gasova koji izlaze iz dimnjaka, pratimo i kvalitet ambijentalnog vazduha, uticaj emisije na životnu sredinu, pratimo kvalitet svih vrsta vode koje imamo – vode recipijenta (površinske vode), otpadne vode, sanitarne, atmosferske.Pratimo i radioaktivnost, kvalitet zemljišta i nivo buke. To su, dakle, parametri koji se prate, a koji direktno pokazuju uticaj elektrane na životnu sredinu“, kaže Cvijanović.
U poslednjih nekoliko godina EPS je uložio znatna sredstva za ekološke projekte u Kostolcu. Smanjenju zagađenja vazduha doprineće dodatno postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova.
„Realizacija ovog projekta je u završnoj fazi i nakon njegovog puštanja u rad vrednost emisije sumpor-dioksida trebalo bi da bude ispod 200 miligrama po kubnom metru“, navodi Cvijanović.
Rekonstrukcija gorionika na bloku B1 u TE „Kostolac B“ primarna je mera za smanjenje emisije azontih oksida (NOx).
U skladu sa parametrima vezanim za kvalitet uglja, i vrednost NOx biće konstantno manja od propisanih 200 miligrama. Sada su te vrednosti drastično manje nego ranije.
Merenjem na ovom bloku utvrđeno je i da je nivo emisije ugljen-monoksida ispod granične vrednosti. Čestice su na bloku B1 su ispod graničnih 50 miligrama.
U avgustu je počeo probni rad postrojenja za transport pepela i šljake gustom hidromešavinom u „Kostolac A“.
Pepeo i šljaka iz starijeg kostolačkog termokapaciteta transportuju se na novu deponiju, koja se nalazi na Površinskom kopu „Ćirikovac“.
Za staru deponiju pepela Srednje kostolačko ostrvo urađen je projekat zatvaranja i njegova realizacija, koja će takođe doprineti smanjenju zagađenja, takođe je u toku.
Merenjem kvaliteta ambijentalnog vazduha, vrednosti sumpornih oksida i čađi, utvrđeno je da su ispod graničnih vrednosti propisanih uredbom.
Fine čestice koje ostanu na površini vetar lako nosi. Kaseta A je pošumljena, jedan deo je rekultivisan i probno zatvoren, tako da se na Srednjem kostolačkom ostrvu trenutno koriste kasete B i C naizmenično – jedna je rezervna, druga aktivna.
„Merenjem radioaktivnosti utvrđeno je da se nikada do sada nisu prelazile granične vrednosti. Kvalitet zemljišta se prati u okolini celog kostolačkog ogranka EPS-a i tu nema narušavanja prirodnih koncentracija metala. Što se tiče buke, u redovnim uslovima je ispod granice“, naveo je Cvijanović.
Merenja kvaliteta vazduha, kvaliteta otpadnih voda, radioaktivnosti i buke rade ovlašćene institucije koje imaju akreditovane laboratorije, kao i ustanove koje imaju rešenje ministarstva da mogu da mere kvalitet ambijentalnog vazduha.
Zbrinjavanje otpada
Služba za upravljanje životnom sredinom u kostolačkom ogranku EPS-a radi i zbrinjavanje otpada.
Jedan deo prodaje se ovlašćenim operaterima koji imaju rešenje ministarstva da se bave zbrinjavanjem, reciklažom i drugim vidovima tretmana otpada.
Ostatak, koji se ne proda, zbrinjava se po osnovu ugovora o poslovno-tehničkoj saradnji, a za jedan deo otpada ogranak „TE–KO Kostolac“ plaća operaterima da ga odnesu sa lokacije.
