Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Časnih veriga Svetog apostola Petra, posvećen okovima u koje je apostol Petar bio bačen tokom progona hrišćana.
Prema hrišćanskom predanju, apostola Petra je u Jerusalimu okovao car Irod, ali su verige čudesno spale kada mu se u tamnici javio anđeo. Petar je tada izašao iz zatvora i nastavio da propoveda hrišćansku veru. Verige su hrišćani tajno čuvali i prenosili s kolena na koleno gotovo četiri veka nakon njegovog izbavljenja.
Veruje se da Časne verige imaju isceliteljsku moć i da pomažu u lečenju raznih bolesti. Danas se, prema predanju, čuvaju u Crkvi Svetog Petra u Rimu.
Iako ovaj praznik nije obeležen crvenim slovom u crkvenom kalendaru, u narodu se izuzetno poštuje, a pojedine porodice ga slave i kao krsnu slavu, slično kao Časni krst.
U narodu je praznik poznat i pod nazivima Verižice, Verižnjaci, Kuke i verige. Smatra se zaštitom od vatre, groma i nepogoda, kako bi se sačuvali domovi, stoka i letina, kao i da se deca ne oprže vatrom.
Po narodnom običajnom kalendaru, na ovaj dan se simbolično vezuju kućne verige kako bi se „zverima svezale čeljusti“. Ne obavljaju se teški poslovi, naročito oni koji uključuju igle, makaze ili bilo šta što se vezuje. Praznik se poštuje i kao zaštita od kuge.
Stočari po običaju pre zore zahvataju nenačetu vodu sa izvora i njome prskaju stoku radi zdravlja i napretka, dok ratari isto čine sa žitom u koševima. Takođe, veruje se da na ovaj dan ne treba šiti odeću, kako bi se izbegla nesreća od groma.
Prema narodnom verovanju, od Časnih veriga počinje blaže i stabilnije vreme.
