Na konferenciji medijima se obratila Svetlana Milutinović, pomoćnica gradonačelnika za urbanizam, kao i predstavnice osnovnih škola i vrtića koje su aktivno učestvovale u ukrašavanju grada.
Svetlana Milutinović je podsetila da se od prošle godine krenulo sa većim ukrašavanjem grada. Tada se, napomenula je, imalo vremena i sredstava a ove godine je situacija bila drugačija Uključio se veći broj onih koji su pomagali, prvenstveno deca iz škola i vrtića i to iz dva razloga. Prvi je da se deci razvije osećaj pripadnosti gradu, a druga ideja je razvijanje ekološke svesti i značaju reciklaže.
„Sve škole i vrtići imali su jedan isti zadatak, da napravimo od Tabačke čaršije ulicu slatkiša. Jedan deo sredstava koja su namenjena za novogodišnje ukrašavanje, utrošena su za kupovinu materijala koji je podeljen školama. Kada sam radila idejno rešenje odabrala sam neke dve opcije. Uglavnom gradovi kupuju gotove ukrase, ja to nisam želela jer su mnogo skupi i opredelila sam se za mnogo zahtevniju varijantu a to je da pomoću svetlećih creva i stringova naglasimo prirodne i postojeće elemente u prostoru a to su stabla, grane, žbunja, vizure“, kazala je Milutinović i dodala, da je pored ulice slatkiša radila na pojačanju zapostavljenih vizura koje su nekada imale veliki značaj u urbanističkom pogledu grada Požarevca. Jedna od tih vizura je i prolaz „Parma“, koja je sada naglašena lusterima napravljenim od plastičnih flaša koji su ostali od LJubičevskih konjičkih igara. Što se tiče jelki i irvasa na trgu, oni su od prošle godine i ove godine se nalaze na toj površini. Kada je Novogodišnji i Božićni vašar u pitanju, ove godine odluka je da bude na Starom korzou jer je ulica ambijentalno prigodna za tako nešto, kazala je pomoćnica gradonačelnika i napomenula da što se tiče istorije grada Požarevca, tu su nekada bile zanatske radnje tako da se i ta priča nastavlja. Park je takođe okićen, osvežen lampionima sa stringovima, te je i on dobio novu dimenziju“.
Na pitanje o inicijativama i pokretima da se bude human i da se otkažu NG koncerti i da se gradovi ne kite, Milutinovićeva je odgovorila:
„Smatram da je humanost nešto što je potrebno upražnjavati svakog dana. Svakog dana možemo da pomognemo bolesnom detetu i uplatimo sms na račun, svakog dana možemo da kupimo sendvič beskućniku, svakog dana možemo da odvojimo nepotrebne stvari i damo ljudima kojima su potrebne, svakog dana možemo da odemo do prodavnice i staroj komšinici i komšiji kupimo namirnice, svakog dana možemo da budemo nasmejani i da širimo pozitivne vibracije, svakog dana možemo da ne mračimo. Da li biti human znači odreći se čarobnih momenata koje možemo da poklonimo svoj deci ovog grada, da li biti human znači ne darivati deci sjaj i šarenilo u kome su i sama učestvovala, da li biti human znači ne darivati deci trenutke koji će se utkati u njihovo sećanje i kojih će se sećati i kada odrastu. Sve te čarolije koje nama, odraslima deluju potpuno beznačajno, nekima promašeno, nekima kičasto, nekima prenatrpano, nekima bacanje para, deca vide potpuno drugačije. Mi ovo novogodišnje ukrašavanje darujemo deci i dovoljno je da izađete na ulice, ostavite iza sebe vaše predrasude, osuđivanja, i samo da pogledate radost na njihovim licima, ushićenost. Da li je sreća koja lebdi u vazduhu u ovom gradu i koju može da oseti svako ko iole hoće da pogleda, da li je ta sreća nešto nehumano, bahato? Smatram ja sve ovo ako ne podjednako važno kao i pomoć koja je potrebna bolesnima i siromašnima, svakako vrlo važno. Ovakvi moment čine detinjstvo lepim, bez obzira da li ste zdravi ili bolesni“.
„Deca su euforično prihvatila sve ovo. Organizovali smo ih, donosili su sami flaše i sekli ih. Sve smo radili u vreme pauze i svi nastavnici su bili uključeni kako je ko imao pauzu i ko je želeo, ostajao je i posle nastave“, kazala je Vesna Pokimica, nastavnica tehničkog obrazovanja u OŠ „Kralj Aleksandar I“. Sličnog mišljenja je i Mila Milojević Stojiljković učiteljica iz OŠ „Sveti Sava“.
„Ne pamtim da se u poslednje vreme pojavio neko ko je uspeo ovako da nas motiviše i ujedini. Ova gradska dekoracija nije bila takmičarskog karaktera ali je u nama probudila taj takmičarski duh i novogodišnju euforiju svakako. Skrivali smo svoje ideje, tema je negde bila jedinstvena za sve, materijali su bili u osnovi isti ali u nama se probudila želja da damo maksimum i da ulepšamo to na najbolji moguci način“, navela je učiteljica Mila.
„Nama je bila čast učestvovati u ovom projektu i pomoću svih naših zaposlenih, direktorke i majstora uspeli smo da odradimo sve što je trebalo“, kazala je Marija Spasić, vaspitačica iz PU „LJubica Vrebalov“.
