Najveća srpska energetska kompanija aktivno se priključila trendu dekarbonizacije i zelene tranzicije u šta planira da uloži oko osam milijardi evra u periodu od 2023. do 2035. godine.
U okviru „Zelenog puta EPS-a” više od 50 odsto ukupnih investicija, odnosno čak 4,2 milijarde evra planirano je za povećanje udela obnovljivih izvora energije (OIE) u proizvodnji struje kroz modernizaciju i izgradnju hidroelektrana, vetroparkova i solarnih elektrana.
Garancija za realizaciju ambicioznih planova vidi se u sve boljem poslovanju EPS-a. Zahvaljujući preduzetim merama proizvodnja energije je stabilna, a procene poslovanja u 2023. godini su pozitivne. Planiran je prihod od oko 500 milijardi dinara i profit od 20 milijardi, što će omogućiti nastavak finansijske stabilizacije, obezbeđenje sredstava za investicione projekte i rast kompanije.
– Ostvarenjem planova iz „Zelenog puta”, učešće OIE u ukupnim instalisanim kapacitetima EPS-a poraslo bi sa oko 37 odsto na više od 60 procenata do 2035. godine. Planiranim investicionim projektima godišnja proizvodnja struje iz obnovljivih izvora energije u okviru EPS-a bila bi povećana sa sadašnjih oko 10.000 gigavat-sati na oko 16.500 u 2035. Time bi 30 odsto proizvedene energije iz OIE poraslo na gotovo polovinu ukupne proizvodnje EPS-a – rekao je Miroslav Tomašević, vršilac dužnosti direktora ovog javnog preduzeća.
Najveći skok udela OIE planiran je u narednih sedam do osam godina, a kontinuirani razvoj i realizacija projekata biće nastavljeni i nakon toga.
Novoizgrađeni kapaciteti OIE očekuju se na mreži već sledeće godine. Prvi će biti EPS-ov vetropark „Kostolac” snage 66 megavati. Vetroelektrana sa 20 generatora prostiraće se na lokacijama Drmno, Petka, Ćirikovac i Klenovnik, na prostoru zatvorenih površinskih kopova i odlagališta ogranka „TE-KO Kostolac”. U 2024. godini trebalo bi da bude završena i solarna elektrana „Petka”, snage od oko 10 megavati. U toku je tender za izbor izvođača radova za solarnu elektranu na krovovima termoelektrane „Nikola Tesla” A (TENT A), koja bi, takođe, trebalo da proizvodi prvu zelenu energiju počev od 2024, a godinu dana kasnije planirano je da solarni paneli budu postavljeni i na krovovima druge velike termoelektrane, TENT B.
I na pepelištima termoelektrana „Kolubara A” i „Morava”, uz najavljenu pomoć kreditora EBRD i KfV, biće instalisano 71 i 45 solarnih megavati, dok su na području Kostolca planirane solarne elektrane „Srednje kostolačko ostrvo”, snage 97 megavati i „Klenovnik” od oko 250 megavati. U planovima je i dalje iskorišćavanje potencijala vetra na području Kostolca i razvoj dva vetroparka snage od po 500 megavati na lokaciji Stiško polje. Aktivno se razmatraju i mogućnosti izgradnje solarnih elektrana na zemljištu koje je u vlasništvu EPS-a pre svega na odlagalištima i pepelištima.
Proizvodnja struje iz novih kapaciteta koji koriste obnovljive izvore energije (OIE) strateško je opredeljenje „Elektroprivrede Srbije” i u skladu je sa nacrtima nacionalnih dokumenata u oblasti energetike. Bazna energija iz uglja je stvarnost i sadašnjica našeg elektroenergetskog sektora, ali na trasi dekarbonizacije i energetske tranzicije zaokret ka OIE je jedini način da i narednih decenija energetika bude glavni oslonac ekonomskog razvoja Srbije.
EPS planira da u revitalizaciju i modernizaciju postojećih hidroelektrana uloži oko 450 miliona evra, dok su planirana sredstva za izgradnju novih hidroelektrana oko 1,8 milijardi. Najveći deo sredstava u realizaciji „Zelenog puta” predviđen je za izgradnju novih proizvodnih kapaciteta koji će koristiti sunčevu i energiju vetra, oko 1,95 milijardi evra.
