Ušli smo u manastirsku crkvu tiho, da ne remetimo anđeoski mir koji vlada pored moštiju Svetog Zosima i prepodobnog Jakova i pomolili se pred čudotvornom ikonom Majke Božje „Kurskaja”, koju su ruski monasi davno doneli. Meštani kažu da su se svakojaka čuda događala onima koji su se ovde čistog srca i duše pomolili. Isto je potvrdio i naš domaćin otac Dimitrije, iguman.
On i braća dočekali su nas nasmejani, kao i svakoga ko dođe u ovu svetinju. Smestili smo se u hlad u dvorištu i ljubopitljivo osmatrali okolo opijeni prirodom. Za to vreme, mudre i ponosne oči oca Dimitrija motrile su na radove oko manastira. Nedavno je obnovljena stara vodenica kod potoka i pretvorena je u gostoprimnicu, gde svako ko dođe može da se okrepi hranom i pićem.
Cene ne postoje. Svako ko želi, može da ostavi novac za obnovu manastira i ljudi to drage volje čine, a mi se potom trudimo da ulepšamo ovu svetinju“, priča nam otac Dimitrije i dodaje da su u toku radovi na obnovi isposnice manastira, kao i izgradnji konaka.
POVEZANE VESTI:
U Braničevskom okrugu postoji restoran u kojem nema cena, svako plaća koliko želi
Našem razgovoru notu daju cvrkut ptica i roj pčela iz obližnjih košnica. Svako malo neko bi prišao da pozdravi oca, a potom bi ušao u manastir da se pomoli i zahvali svecima na pomoći.
„Mnogi su ovde našli izlečenje od raznih bolesti, a parovi bez dece su dobili porod“, svedoči otac Dimitrije dok nam priča o čudima koja su se ovde događala.
„Pre nekoliko godina, vernik iz Topolovnika je oboleo od raka. Čitane su mu molitve kod kivota Svetog Zosima i operacija i terapija prošle su bez teškoća. Ali tek nakon što mu je završena terapija, on je imao težak udes – polomljeni su mu karlica i kuk. Lekari su mislili da više neće stati na noge, ali on se opet obratio Svetom Zosimu i ponovo je čudesno isceljen, hoda…“, kaže otac Dimitrije i uz osmeh dodaje da su se i njemu samom čuda događala.
„Rekao sam majstorima koji rade na obnovi da ću im platiti dan nakon Svetog Save. Ali kako je bila ledena zima, retko ko je dolazio u manastir. Kada smo otvorili kutije za priloge, videli smo da nemamo ni osminu novca koji nam je potreban. Stao sam kraj kivota i pomislio da se toliko molimo i želimo da sačuvamo svetinju, ali da nam pomoći nema. Nedugo nakon što sam izašao iz manastira, do mene je dotrčao otac Petar sav ushićen sa kovertom u ruci. Rekao mi je: „Dimitrije, sad je svratio čovek i ostavio ovo.“ Uzeo sam kovertu iz njegove ruke i otvorio – unutra je bilo tačno onoliko novca koliko je trebalo da damo majstorima“, sa osmehom nam priča iguman.
U tom trenutku, u manastir ulaze dva bračna para. Jedan je došao da se moli za porod, a drugi da se zahvali prepodobnim Zosimu i Jakovu.
„Mene je prepodobni Jakov vratio na noge. Nisam mogao da hodam, a sada, pogledajte šta mogu“, priča nam čovek dok presrećan odskače od zemlje pola metra nakon što su on i supruga celivali mošti. Potom je kivotu Svetog Zosima prišao drugi bračni par, koji već godinama ne može da ima dece. Došli su čak iz inostranstva da se pomole za svoju sreću. Pomolili smo se zajedno sa njima…
Dok smo teška srca napuštali ovaj raj na zemlji, otac Dimitrije nam je poručio da smo uvek dobrodošli i da nikad ne prestanemo da verujemo, kao da je znao da će nam se čudo uskoro dogoditi. Naime, negde na pola puta smo shvatili da smo u žurbi zaboravili da natočimo gorivo. Onda smo se setili reči oca Dimitrija i prekrstili se. I da znate, čuda zaista jesu moguća! Auto se ugasio sam kada smo ga parkirali ispred zgrade redakcije…
