Na današnji dan, pre 26 godina, Beograd je bio poprište masovnih demonstracija koje su označile kraj vlasti Slobodana Miloševića i početak velike političke promene u tadašnjoj Saveznoj Republici Jugoslaviji.
Istog dana, svoj veliki 5. oktobar imao je i Požarevac – grad koji je gotovo potpuno stao.
Petom oktobru prethodili su savezni predsednički i parlamentarni izbori održani 24. septembra 2000. godine. Prema nezavisnim paralelnim prebrojavanjima, kandidat Demokratske opozicije Srbije Vojislav Koštunica osvojio je više glasova od Miloševića i imao rezultat koji je ukazivao na pobedu u prvom krugu. Zvanični rezultati su, međutim, u početku vodili ka drugom krugu, što je izazvalo masovne proteste.
Dan masovnih demonstracija
Petog oktobra desetine hiljada građana iz različitih krajeva Srbije stigle su u Beograd. Demonstracije su tokom dana prerasle u masovno okupljanje, a demonstranti su zauzeli zgradu Savezne skupštine i prostorije državne televizije.
Međunarodna zajednica pozivala je vlasti, vojsku i policiju da ne upotrebljavaju silu protiv demonstranata i da prihvate izbornu volju građana. OSCE je 5. oktobra pozvao vlasti da priznaju pobedu Vojislava Koštunice.
Već 6. oktobra OSCE je saopštio da pozdravlja demokratsku promenu vlasti u Jugoslaviji i da je došlo do prenosa vlasti nakon višednevne postizborne krize.
A u Požarevcu – grad je gotovo stao
Bio je četvrtak, 5. oktobar 2000. godine. Dan koji je za mnoge Požarevljane značio više od običnog protesta – bio je dan nade, promena i velikih očekivanja.
Dani pre toga, počevši od 25. septembra, prolazili su u šetnjama, okupljanjima ispred Caffe Caffe-a, na platou gde se danas nalazi Yettel, uz zvižduke pištaljki i parole koje su odzvanjale centrom grada.
A onda je 5. oktobra više hiljada ljudi iz Požarevca i okoline izašlo iz svojih kuća, verujući da prisustvuju istorijskom trenutku.
Grad je gotovo stao.
Rad su obustavile škole, Bolnica, Dom zdravlja i Medicina rada, Projektni biro, Advokatska komora, Beobanka, Komunalno preduzeće, Preduzeće za puteve, Centar za živinarstvo, brojni ugostiteljski objekti, kao i pojedine pekare, čime je bila prekinuta proizvodnja hleba.
Posebno važan deo protesta odvijao se u Kostolcu.
Na Površinskim kopovima i u Termoelektrani Kostolac protestovalo je oko 4.500 radnika. Termoelektrane su radile samo u okviru zakonskog minimuma procesa proizvodnje, dok su prilazi ugljenokopima i gradu Kostolcu bili blokirani.
Presečena je bila i Đerdapska magistrala kod sela Bratinac, kao i putevi na ulazu i izlazu iz Velikog Gradišta.
Više od 10.000 ljudi na ulicama Požarevca
Procene govore da se tog dana na ulicama Požarevca okupilo oko 10.000 ljudi.
Kolona se kretala gradom, od centra do Bambija, gde je radnicima bilo zabranjeno da kroz prozore pozdravljaju okupljene sugrađane. Protestanti su zatim prošli pored Saobraćajne policije, uz talase zvižduka i aplauza.
Požarevac je tog dana izgledao drugačije nego inače. Ulice su bile pune ljudi, a veliki deo grada funkcionisao je u režimu štrajka.
Posle 16 časova – muzika je utihnula
Nakon 16 časova utihnula je muzika sa Radio Madone i brojnih zvučnika ispred Sajberneta, Cafe Pasaža i Pekare Non Stop.
Lokali koji su bili povezani sa poslovima Marka Miloševića hitno su zatvoreni.
Kasnije tokom večeri ti isti lokali, kao i prostorije radija smeštene u okviru diskoteke Madonna, bili su razbijeni. Stradao je i Bambi park.
Za pojedine od tih objekata, ispostavilo se, bio je to poslednji dan postojanja.
Događaji u Požarevcu bili su deo šireg talasa promena koji je tog dana zahvatio Srbiju. Grad koji je bio neraskidivo povezan sa političkom karijerom Slobodana Miloševića dobio je i svoju posebnu priču 5. oktobra.
Šta je ostalo iza 5. oktobra?
Promena vlasti otvorila je novu političku epohu. U narednim mesecima usledile su promene u državnim institucijama, medijima i međunarodnom položaju zemlje, a Savezna Republika Jugoslavija započela je proces povratka u međunarodne organizacije.
Petooktobarske promene i danas imaju različita tumačenja u srpskom društvu. Za jedne predstavljaju simbol masovne političke promene i izlaska iz perioda međunarodne izolacije, dok se posledice politike i odluka koje su usledile nakon 2000. godine i danas različito ocenjuju.
26 godina kasnije
Za mnoge Požarevljane 5. oktobar nije ostao samo datum iz političkih udžbenika.
Ostao je u sećanju na hiljade ljudi na ulicama, kolone koje su prolazile gradom, zvižduke pištaljki, zatvorene lokale i preduzeća, štrajk u Kostolcu i atmosferu u kojoj je veliki deo grada verovao da počinje potpuno novo vreme.
Bio je to dan velikih nada i velikih očekivanja – dan kada je Požarevac, kao i veliki deo Srbije, verovao da će od tog trenutka sve biti drugačije.
Koliko su ta očekivanja ispunjena, a koliko nisu, i danas je predmet različitih ličnih, političkih i društvenih tumačenja.
Jedno je nesporno – 5. oktobar 2000. ostao je jedan od najznačajnijih datuma savremene političke istorije Srbije, ali i jedan od dana koji je ostavio dubok trag u novijoj istoriji Požarevca.
