Kada se zatvorio 6. jula 1998. godine nakon sedam turbulentnih decenija, Internacionalni aerodrom Kai Tak u Hong Kongu bio je prava turistička atrakcija i simbol ovog grada.
Kai Tak je uvek bio više od aerodroma. Čuveni Internacionalni aerodrom Hong Konga igrao je neverovatnu ulogu u ovoj metropoli čitave 73 godine, pre nego što se zatvorio 1998. godine.
Putnici i osoblje avio-kompanija su morali samo da pređu mostić preko Prince Edvard puta i već bi se našli ispred Regal Hotela, restorana, prodavnica i važnih gradskih lokaliteta. Školarci su sedeli na aerodromu i radili svoj domaći u nekom od tiših delova na Odlascima.
Iako je bio svojevrsna turistička aktracija smeštena usred grada, tačno pre 20 godina zatvoren je jedan od najzanimljivijih aerodroma na svetu. Za umetničkog direktora Džovija Čana Čor-kiua odrastanje pored aerodroma sedamdesetih i osamdesetih bila je jedna velika avantura.
“Za mene to nije bio samo aerodrom, to je komšiluk u kom sam odrastao. Ostalo je mnogo divnih uspomena, ali i tužnih. U našoj porodici je bilo devetoro dece, živeli smo iznad male radnjice u devetospratnici. Moja omiljena igra je bila da trčim na krov i vrištim najglasnije što mogu kada čujem avion da dolazi. Sreća pa nisam previše znao o tome, inače bih se plašio, a to je jedini trenutak u kom sam mogao da vrištim, a da me tata ne čuje. Išao sam i u školu u blizini. Buka je bila deo svakodnevnice, a učiteljica je stalno ponavljala stvari. Jedno je sigurno – nikada ne biste mogli da zaspite na časovima dok vam avion preleće iznad glave“, izjavio je.
Džef Liu, koji je živeo pored aerodroma osamdesetih i devedesetih kaže da je Hong Kongu zaista bio potreban novi aerodrom.
“Ranijih godina, Kai Tak nije bio toliko prometan, a do kraja osamdesetih avioni su sletali i uzletali na svakih nekoliko minuta – od ranog jutra, pa sve do ponoći“, kaže on – “Morali smo da prekidamo rečenicu na pola svaki put kada bismo čuli avion i pauziramo telefonske razgovore na 30 sekundi. A i na to smo se navikli. Iako čudno zvuči, nedostaje mi Kai Tak otkako se zatvorio.“
I putnici iz aviona, a i stanovnici okolnih zgrada mogli su da se gledaju bez problema. Neki su jedva čekali taj prizor, a neki putnici su se jako plašili sletanja na ovaj aerodrom.
“Mi piloti baš i nismo gledali ljude u stanovima, bili smo zauzeti radeći svoj posao“, kaže Kim Šarman, pilot Cathay Pacifica – “Nikada nam nije bilo svejedno da slećemo na taj aerodrom, ali pejzaž je zaista bio neverovatan.“
Očekivano, bilo je i nesreća. Najveća, u avgustu 1965. godine kada se avionu koji je prevozio američke vojnike pokvario motor, pa je pao u luku. Tom prilikom poginulo je 59 ljudi. Takođe, Thai Airways SE-2010 Caravelle pao je u luku nakon bezuspešnog sletanja, a tom prilikom poginulo je 24 ljudi. Svaka decenija obeležila je po jednu avionsku nesreću i nekoliko izgubljenih života.
Konačno, 6. jula 1998. godine, nakon 73 godine Kai Tak više nije internacionalni aerodrom u Hong Kongu, a poslednji putnik koji je izašao iz poslednjeg aviona koji je ovde sleteo bio je novinar Ed Peters.
“Pričajte šta hoćete, bio je to jedan predivan aerodrom“, zaključio je u svom članku davne 1998.
