Danas 6. januara, na Badnji dan služena je jutarnja Liturgija i time je označen početak Božićnog slavlja.
Kao i prethodnih godina, za Badnje veče organizovano je osvećenje i paljenje badnjaka u Sabornoj crkvi u Požarevcu, gde se ove godine okupio veliki broj vernika na čak 13 stepeni Celzijusa koliko smo mi izmerili oko 16.15h. U 16.30h je usledilo paljenje badnjaka, a sat vremena kasnije i vatromet.
Badnja večera
Badnja večera je posna trpeza, ali je trpeza bogata. Treba da obiluje jelom i pićem da bi i nova godina bila rodna i puna izobilja. Nekim jelima se pridavao poseban, magijski značaj, koja su i obavezna: med, beli luk (koji ima amajlijsko značenje), pasulj, kupus, riba, voće (orasi, lešnici, jabuke, suve šljive). Večera protiče u miru i tišini.
Većina jela sa badnjedanske večere koriste se i pri daćama tako da je ta večera pre svega žrtveni obred posvećem porodičnim precima. Badnjedanska večera je jedna od najvažnijih večera u čast mrtvima i jedan deo svakog jela se ostavlja za pokojnike.
Bdenje
U badnjedanskoj noći se peče božićna pečenica, namenjena sutrašnjem danu – Božiću.
Tokom noći se pazilo kad će badnjak da pregori. Onome ko prvi spazi pripadala je nagrada od domaćina, a sam trenutak pregorevanja domaćin je oglašavao pucnjem iz oružja.
Znalo se da kad počnu pucnji da se razležu, značilo je da badnjaci prispevaju.
Nekada su svi ukućani ostajali budni dok badnjak ne pregori, a kasnije je samo jedan muškarac ostajao da bdi.
