Bliznakinje iz Birmingema, Mili i Marša, redak su fenomen – sa 11 godina, jedna je svetle puti, a druga tamnoputa, dok su na rođenju imale istu boju kože.
Marša danas ima belu kožu, plave oči i plavu kosu, poput njihove majke belkinje, dok Mili ima tamnu kožu, smeđe oči i crnu kosu i likom je na oca, koji je sa Jamajke.
Ove devojčice, koje su svoju nesvakidašnju priču ispričale za Nacionalnu geografiju, već su svesne šta znači rasizam i svakodnevno se susreću s pitanjem „da li su stvarno bliznakinje“.
Njihovi roditelji kažu da nisu marili za mišljenja drugih ljudi kada su ušli u vezu, a time su se vodili i kada su one došle na svet.
Na rođenju se između devojčica nije videla velika razlika, jer su imale sličnu boju kože, ali je posle 10 meseci boja kože počela da im se menja.
„Promena se prvo primetila kod Mili. Njena koža postajala je sve tamnija i tamnija, ali to nas nikada nije brinulo, jednostavno smo to prihvatili“, kaže otac Majkl Bigs.
Gde god da su se pojavile, privlačile su poglede ljudi, jer je ljudima bilo zanimljivo što su devojčice drugačije, a često nisu verovali da su bliznakinje.
„Većina misli da smo najbolje drugarice. Kada im kažemo da smo rođene jedna za drugom, šokiraju se jer imamo različitu boju kože“, objasnila je Marša.
Na pitanje po čemu se razlikuju, devojčice ne govore o različitoj boji kože i očiju, već pričaju o drugačijem stilu odevanja i omiljenim bojama.
Inače, neidentični blizanci se rađaju kada dva spermatozoida oplode dve različite jajne ćelije, zbog čega devojčice međusobno liče kao i svaki drugi rođaci, a ne kao klasične bliznakinje.
Kod mešovitih brakova, na izgled dece utiču brojni faktori, kao što su preci roditelja, kompleksna pigmentna genetika i drugi.
