Iznajmili smo kombi na nedelju dana, potrpali se sa babom, dedom, ujkom i ujnom. Sa nas troje, ukupno sedam duša u vozilu, od toga 4 (realno 3) vozača. Do smeštaja oko 1.600 km. Krenuli smo u popodnevnim časovima, kako bismo ujutro stigli na Azurnu Obalu.
Pravimo krug kombijem kroz Monte Karlo i nastavljamo do Nice, gde je prva pauza. Parkirali smo se uz samu luku i obalom krenuli ka centralnom delu. Prvo se penjemo na vidikovac Le Chatou. Odatle se pruža divan pogled na grad i na more. Igralište gore je ogromno i divno, pa smo se zadržali malo duže nego što je planirano, ali Sofija je zaslužila da je častimo, jer je ceo put prespavala kao jagnje. Silazimo do starog grada. Šetamo se uskim slatkim uličicama. Rano je, pa još uvek nema turista. Sedamo u neki bistro pored pijace da popijemo kaficu. Lepa je Nica skroz. Zaključujemo da bismo rado ovde letovali. Još malo šetamo uz obalu i nastavljamo ka Marseju, piše Blog TAMO VAMO.
Marsej, čuvena velika luka, nas je oduvao. Prvo smo otišli do crkve Notre Dame de la Garde na brdu iznad grada odakle se vidi luka i ceo grad. Posle crkve idemo do centra. Šetamo ulicama ispunjenim šarenim grafirima i preslatkim malim francuski doteranim kafeima i prodavnicama. Muzičari sviraju šansone na trgovima. Atmosfera je potpuno predivna. Spuštamo se do mora i šetamo lukom iz 16. veka pre nove ere. Sve je lepo, čisto, uređeno. Pravi pravcati Mediteran.
Na putu ka krajnjem odredištu imamo još jedno mesto u planu za taj dan. Aix en Provence je miran, mali grad, sa dosta fontana, čiji centar je realno prepešačiti za pola sata lagane šetnje. Poznat je po tome što je Sezan živeo u njemu. Grad je studentski centar, a u isto vreme poznat po tome da je dosta skup i da generalno neki bogat svet živi tamo. Super mesto za ispijanje kratkog espresa i posmatranje mešavine šik lokalaca i američkih turista.
Sledeća stanica je smeštaj u seocetu po imenu Gordes. To će biti naša baza narednih dana. Sofija je već zaspala kad smo stigli, pa smo veče proveli na terasi uz vince i sireve koje smo uz put pribavili.
Naredni dan započinjemo obilaskom Senankque Abbey, koja se nalazi u podnožju našeg sela. To je čuvena katedrala ispred koje su ogromna polja lavande. Sliku cvetanja lavande na ovom mestu većina ljudi ima u glavi kada pomisli na Provansu. Scena sa 90% razglednica iz ovog kraja. Mi smo malo poranili za divna ljubičasta polja, jer lavanda cveta u junu, a mi došli za Prvi maj. U svakom slučaju je divno.
Odatle idemo u selo Rousillon. U pitanju je jedno od najlepših sela koje sam ikada videla. Sve fasade su predivne cigla roze boje. Nalazi se na brdu od crvenih stena. Postoje sjajne šetačke staze do podnožja brda, ali ovog puta nismo imali vremena za dužu šetnju. Na svakom koraku se prodaje lavanda i sve od lavande što možere da zamislite. Kreme, parfemi, eterična ulja, sapuni, sveće, svi mogući predmeti sa motivima lavande, sve je tu. Nijanse roze i ljubicaste razbija poneka vinova loza ili drvored.
Bonnieux je naša sledeća stanica i mesto u kome smo planirali da ručamo. Ispostavilo se da smo zakasnili. Nisu nas nigde primili jer smo probili neki njihov termin za ručak. Nigde nema neke pekare ili prodavničice koja ima smisla. Popili smo vince i krenuli nazad u Gordes, naše seoce. Rešili smo da tamo jedemo. Bilo je 18h rekli su nam u restoranima da je večera od 19h i da moramo da čekamo još sat vremena da bismo klopali. Dedi i ujaku je tog dana bio rođendan i baba je rešila da spremi neku vrhunsku pastu i da otkačimo ove, za naše pojmove čudne restorane.
Sledećeg jutra krećemo put Avinjona, najvećeg grada Provanse. Ovde je u 14. veku bio izmešten centar katoličke crkve i sedište papa. Period koji je trajao 70 godina ostavio je u bogato kulturno nasleđe, a najznačajnija građevina je Papska palata, koja potpuno dominira gradom. Još jedna zanimljivost je da se na reci Roni nalazi most svetog Benezea iz 12. veka, koji je reka više puta plavila i rušila, pa je od 22 luka ostalo samo 4. Most se danas pruža trećinom reke i tu je odsečen. Zanimljivo je šetati se po njemu. Po gradu ima mnogo slatkih trgova sa kaficima i restoranima. Planirali smo da obiđemo pijacu Halles, ali smo ispred vrata saznali da ne radi ponedeljkom.
Kupili smo sendviče u prodavnici i produzili do drevnog rimskog akvadukta Pont du Gard. Most- akvadukt čini tri reda lukova različitih dimenzija koji je služio da dovodi vodu do grada Nimes. Sama građevina je impozantna, a ono što se nama dopalo je činjenica da je čitava okolina jedno sjajno izletište sa različitim pešačkim stazama, bujnom prirodom, muzejom i kafeom. Šetnja preko mosta je odličan doživljaj. Na drugoj obali su dva simpatična vidikovca. Sve je savršeno uređeno, staze čiste, i iako je centar sam most, kompleks je ogroman, tako da i pored brojnih turista nigde nema gužve.
Odatle nastavljamo u grad Nimes. Nimes je bio jedan od najbogatijih rimskih gradova Galije. O tome najbolje svedoči ogroman i savršeno očuvan rimski amfiteatar. Kada smo stigli videli smo da je u toku trodnevni spektakl Spartakus-bitka gladijatora. To je značilo da je oko same arene gomila gladijatora u fantastičnim kostimima koji čekaju svoj nastup. To je izgledalo premoćno, a mogu samo da zamišljam kako je bilo unutar amfiteatra. Ispted arene je čuvena bronzana statua toreadora. Inače u areni se još uvek održavaju borbe bikova. U neposrednoj blizini je La Maison Carree, jedan od najočuvanijih rimskih hramova na svetu.
Naredni dan započinjemo u srednjovekovnom seocetu Les Baux de Provence. Mestašce je preslatko sa uskim brdovitim ulicama. Svi putevi vode do utvrđenja u kome se nalazi srušeni zamak. U samoj tvrđavi se održavaju časovi srednjovekovnih veština, kao i prezentacije raznih izumrlih zanata. Vrlo strmim i nepravilnim stepenicama se može popeti na vrh porušenog zamka. Odatle se vidi selo, vinogradi i maslinjaci.
Zatim idemo u St Remy de Provence. To je selo koje je poznato po tome što je Van Gog u njemu naslikao 150 slika, pa je i danas popularno među umetnicima. Takođe je i rodno mesto Nostradamusa. St Remy je mesto sa nekoliko manjih trgova i fontana, sa divim starim kućama i predivnim restoranima. Pred kraj obilaska kreće kiša i mi bežimo u kombi i idemo dalje. Svraćamo u neko selo čijeg se ni imena ne sećamo. Šetamo i hoćemo da uđemo u zamak, ali nas opet hvata kiša i idemo nazad u smeštaj.
Imamo još jedan dan na raspolaganju. Idemo u Fontaine de Vaucluse, mestašce koje je nastalo u kanjonu reke Sorgue, koja izvire u neposrednoj blizini. Do izvora se ide kroz šumicu uz reku, što je vrlo prijatna šetnja. Uz samu reku ima nekoliko kafea i restorana. Ljudi voze kajake i planinare svuda oko nas. Idealno mesto za vikend u prirodi, gde je jedina buka sum reke i vodeničarskog točka.
Za kraj svraćamo u vinariju Domaine des Peyre. Tu se već 2000 godina uzgaja vinova loza. Imanje vinarije je preslatko. Na ulazu je drvored čempresa. Vinska kuća je neka divna mešavina modernog nameštaja i divnih komada antikviteta. Tu smo imali degustaciju njihovog odličnog vina, fino se zagrejali i kupili nekoliko boca.
U povratku kući pravimo manju pauzu u Veroni. U poređenju sa Provansom, Verona je prava italijanska utegnuta i doterana gospođa. Mi volimo to čuveno kafenisanje, sladolede, prelepe fasade, velike trgove i opuštenciju do srži postojanja. Izblejali smo na trgu Erbe, prošetali do Julijine kuće, pojeli čuveni sladoled ispred arene i nastavili u pravcu kuće.
