PODELI
Foto: Blog TAMO VAMO

Kupili smo tri karte do Hong Konga i bili rešeni da vodimo Sofiju sa nama na Filipine. Kada smo to saopštili porodici reakcije su bile kao kad bismo im rekli da potpisujemo smrtnu kaznu. Čuli smo se sa Ivanovom drugaricom koja živi u Manili i kad nas je ona posavetovala da je pametnije da je ne vodimo, odustali smo. Tri meseca pred put je pala odluka: idemo i ostavljamo je babama i dedama na dve nedelje. O organizaciji oko ostavljanja Sofije ću drugi put.

Čuli smo se sa kumovima koji su u isto vreme planirali proputovanje po Aziji i u tri rečenice i mnogo smejanja smo se dogovorili da provedemo nekoliko dana zajedno na ostrvu. Oni su stigli tokom dana, a mi uveče. Stižemo u hotelčić na samoj plaži, a oni sede ispod palmi i piju koktele. Smejali smo se u neverici da smo zajedno tu gde jesmo. Čekiramo se i odmah krećemo u akciju.

Foto: Blog TAMO VAMO

Noći su ovde potpuno divlje. Gomila barova na čuvenom White beach-u nude najrazličitije opcije. Poznato je da happy hour zna da traje i celu noć, što znači da su kokteli 1+1 gratis. Od piva se najčešće pije San Miguel. Plesači sa vatrom ispod palmi na obali mora čine doživljaj potpuno egzotičnim. Ne znam tačno koliko smo barova promenili, ali znam da smo cirkali, đuskali i da nam je bilo prelepo.

Sledećeg jutra nam se ukazuje White beach u svoj svojoj lepoti i jednostavnosti. Ona zauzima kompletnu istočnu stranu ostrva. Ceo dan se šetamo, plivamo, pijemo koktele i jedemo morske plodove. Voda je svetlo plava, pesak beo puderaste teksture. Mnogo palmi pravi odličan zaklon od jakog filipinskog sunca. Generalno nema prevelike potrebe da se napušta White beach i da se obuvaju papuče. To je jedna od najboljih plaža na kojima smo bili, sve je potaman, glavno šetalište, restorani, barovi, suvenirnice, prodavnice… Negde na sredini plaže nalazi se D’mall, tržni centar sa velikim brojem restorana i prodavnicaa, epicentar života na ostrvu.

Foto: Blog TAMO VAMO

Narednog dana prelazimo u drugi hotel, koji se nalazi u severozapanom delu ostrva. U pitanju je veliki resort, koji se nalazi na plaži, sa fenomenalnim bazenima i vrhunskom infrastrukturom. Odatle obilazimo Puka shell beach, na severu ostrva. Plaža je lepa, ali pesak nije toliko sitan (kako se čovek brzo razmazi). Nema mnogo ljudi. Svi barovi su u Bob Marley, Jamajka fazonu. Na sve strane pršti No woman, no cry. Ovde su popularni sveže ceđeni sokovi. Nismo se dugo zadržali na Puki, jer nam je White beach ipak lepši.
Odlazimo u Station 1 i šetamo do samog kraja gde se nalazi čuveni bar-restoran Spyder house. Tu smo dosta vremena proveli tog i narednih dana. Nalazi se na steni iznad vode. Koncept je skroz opušten, ležiš, jedeš i piješ u hladu sa predivnim pogledom i kad ti dosadi razvlačenje samo uskočiš u vodu. Inače punjene lignje su im sa druge planete koliko su dobre. Naši kumići pokušavaju da nađu pristojnu filter kafu i običnu ceđenu limunadu, ali im dosta loše ide. Kafe su lokalne, kum ih definiše kao ceđene kroz čarapu, a limunadu piju od limete sa mnogo šećera. To zovu clamansi. Kad baš insistirate na limunadi od limuna dobićete najtanju limunadu koju mozete da zamislite, a koštaće kao 3 clamansija.

Treba spomenuti i plažu na zapadnoj strani ostrva. Zove se Bulabong. To je raj za Kite Surfing. Lepa je atmosfera na plaži, gomila zanimljivih likova, ali nije za kupanje. Nije loše mesto da se popije kafa i uživa u prizoru.

Jednog od narednih dana idemo na Arial’s point. To je dnevni izlet na susedno ostrvo. Celog dana je neograničena klopa i piće, kao i sve aktivnosti, poput skakanja sa skakaonica različitih visina, kajaka, paddle board-a. Sam put do tamo je divan, pogled sa brodića na ostrvo koje je potpuno divlja džungla od palmi. Čim se stigne počinje žurka. Pri jednom od skokova mi je malo naprslo rebro. Malo sam teže spavala narednih noći, ali ništa strašno. U društvu nekih mladih i ludih koreanaca i koreanki ispao je vrhunski provod. Kako i ne bi, divno okruženje, u sred ničega, vrhunska, sveža klopa i mnogo aktivnosti i pića.

Foto: Blog TAMO VAMO

Kumovi su produžili na Bali narednog dana. Mi smo nastavili da se izležavamo na plaži po ceo dan. Jednom je Ivan hteo da vozi paddle board i da uziva u zalasku sunca sa vode. Iznajmio je dasku on nekog lika na plaži. Dogovor je bio da vožnja traje sat vremena. Nakon možda pola sata, kad se sam zalazak približio lik je pozvao Ivana i bio u fazonu isteklo ti je vreme. Uzeo je dasku i odvezo se da uživa u svom ostrvu. Inače čovek ceo dan iznajmljuje dasku i kajake i ništa nije izdao pre Ivana. Igra on mice sa ekipom i boli ga uvo. Voli svoje ostrvo i hoće da uživa u zalasku.

Pošto volimo da ronimo jedno popodne smo izdvojili i za to. Samo Ivan je ronio, ja sam se sunčala na barkici. Koralni grebeni su divni, sasvim drugi svet.

Predzadnjeg dana rešismo da napravimo krug oko ostrva na lokalnoj jedrilici. Bilo nam je čudno što je na obali bilo samo tri brodića i što nisu hteli da nam daju popust, kao juče kada smo se respitivali. Kad smo se ukrcali na brod, batica nam je spomenuo da je na drugoj strani malo vetrovito, ali sve je pod kontrolom. Prvi deo vožnje je prošao simpatično, bili smo skroz mokri, ali nam je bilo lepo. Kad smo zašli na drugu stranu ostrva počeo je vetar. Talasi su bili ogromni. Na brodu sa nama tri člana posade. Brzo su spustili jedro. Matori lik koji im daje zadatke deluje vrlo zabrinuto. Između nas i obale su koralni grebeni. Pitam ovog sa kojim smo dogovorili vožnju jel se nekad desilo da se prevrnu. On dosta tiho odgovara da jeste. Držim se za mrežu potpuno bleda i prestravljena. Tih pola sata sam bila uplašena kao nikad u životu. Izgledalo je kao da ćemo svakog trena da se prevrnemo i da će talasi da nas polome na nekom koralnom grebenu. Pakao. Vrhunac je bio kad nas je nakon što smo stigli do obale ludak pitao jel hoćemo uveče na vožnju za zalazak sunca. Ipak dočekasmo još jedan zalazak na White beach-u.

Borakaj je za nas idealno mesto za odmor. Ima sve što nam je potrebno, dovoljno je malo i prelepo. Tamo bismo se u svakom trenutku vratili, samo naredni put definitivno vodimo Sofiju.

Blog TAMO VAMO

KOMENTARIŠI